Devenport: Vlada posvećena EU, ali reformski kapacitet će se ceniti po delima

Nema sumnje da Srbija sada ima vladu koja je potpuno posvećena pristupanju Evropskoj uniji (EU) i ostvarenju tog cilja što pre, izjavio je u intervjuu FoNetu šef Delegacije EU u Beogradu, ambasador Majkl Devenport i naglasio da je Evropska komisija spremna da podrži Srbiju u neizbežnim ekonomskim reformama.

On je nedavne posete Ketrin Ešton i Štefana Filea označio kao „veoma pozitivan početak“ procesa pristupanja Uniji, u kojem su „definisani najbitniji prioriteti naše saradnje“, budući da EU podržava napore Srbije da postane njena članica.

Kao najvažnije oblasti koje su sada pred Srbijom, Devenport je pomenuo ekonomske i strukturne reforme, koje je novi premijer opisao u svom ekspozeu, zatim vladavinu prava i sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Ističući da je Srbija u proteklom periodu ostvarila značajan napredak u evrointegracijama, Devenport je rekao da sada suštinski značaj imaju pripreme za otvaranje poglavlja u pregovorima o vladavini prava, osnovnim pravima, borbi protiv korupcije i diskriminacije, kao i pravima azilanata.

On smatra realnim predviđanja da ta poglavlja 23 i 24 budu otvorena početkom naredne godine „ako sada, na samom početku rada nove vlade, vidimo suštinski napredak što se tiče implementacije relevantnih strategija i akcionih planova u ovim domenima“.

Napominjući da se politička volja i kapacitet nove vlade da uđe u korenite reforme mogu ceniti samo po delima, Devenport je istakao da je vlada „svesna celog obima zadataka da dođe do napretka u vezi sa otvaranjem ključnih poglavlja 23 i 24“.

Upitan o borbi protiv korupcije, on je napomenuo da usvajanje strategije i akcionog plana „nije dosta“, ukazujući da „posao u ovoj oblasti, nažalost, ne ide po rasporedu“.

„Ima još velikih zadataka i trebalo bi da se ide ubrzanim tempom u implementaciji te strategije, ako stvarno želimo da vidimo značajan napredak i sistematski pristup u borbi protiv korupcije. Pristup koji ujedinjuje napore svih institucija vlade, ali takođe koji uključuje institucije van
vlade, nezavisna regulatorna tela i predstavnike civilnog društva“, rekao je Devenport.

Ima još mnogo bitnih izazova i kada je reč o pravosuđu, dodao je on, ocenjujući da „efikasnost sudova nije zadovoljavajuća“, ali da „s druge strane, nezavisnost sudija, takođe, daje povod za zabrinutost“.

Govoreći o ekonomskim i strukturnim reformama, pre svega smanjenju budžetskog deficita i fiskalnoj konsolidaciji, Devenport je ocenio da je Evropska komisija spremna da podrži novu vladu sa konkretnim programima podrške i pomoći Srbiji.

Na pitanje o problemima primene Briselskog sporazuma Beograda i Prištine, Devenport je odgovorio da je to „proces koji još teče“, ali da „vidimo suštinski napredak u implementaciji“, ilustrujući to primerom nedavnih lokalnih izbora na Kosovu.

On smatra da je sada na stranama, naravno uz pomoć EU, da zajedno definišu dalje prioritete i konkretne ciljeve, dok je sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine zajednički cilj svih.

Nezadovoljavajuće stanje medija

Važna tačka pregovora EU i Srbije biće poštovanje ljudskih i manjinskih prava, kako nacionalnih manjina, tako i drugih, poput LGBT populacije,

izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport i podržao nove medijske zakone, ali smatra da je opšta situacija u medijima „jako nezadovoljavajuća“ i da su neki fenomeni veoma neprijatni i neprihvatljivi.

Zbog toga „želimo da počnemo sa ovim prioritetom u pregovorima“, u okviru poglavlja 23, precizirao je Devenport i ocenio da je veoma bitno da strategija za borbu protiv diskriminacije bude sprovedena akcionim planom u ovoj oblasti.

„Sada čekamo sledeći nacrt ovog plana“, dodao je Devenport i naglasio da EU „jako podržava“ medijsku reformu, na osnovu paketa zakona koji je pripremila prethodna vlada.

On je naveo da su već pripremljeni nacrti zakona o javnom informisanju i elektronskim medijima, dok „još ide rad“ na zakonu o javnim servisima, ističući da ohrabruje što je premijer Aleksandar Vučić u ekspozeu pomenuo paket ovih zakona, čije je usvajanje označio kao prioritet za ovu vladu.

„Naravno da je usvajanje novih zakona veoma bitno, ali treba da dođe i do njihove implementacije“, napomenuo je Devenport, koji smatra da je u tome važna uloga parlamenta, ali i civilnog društva.

„Mislim da su svi svesni da je opšta situacija medija u Srbiji još uvek jako nezadovoljavajuća i zbog toga su ti novi zakoni veoma bitni“, obrazložio je Devenport i ukazao da još postoje „fenomeni koji su veoma neprijatni, čak i
neprihvatljivi“.

„Na primer, činjenica da podaci iz zvaničnih istraga cure u javnost kroz nekoliko medija nije prihvatljiva, ne ide u korist prava građana i ne ide u korist pravednog i demokratskog sistema u Srbiji“, ilustrovao je Devenport.

On, takođe, misli „da je veoma opasno to što vidimo u vezi sa napadima u vašim medijima na organizacije i ličnosti, na veoma ličan i neprihvatljiv način“.

„Dobro je, naravno, da su predstavnici vlade osudili ove napade, naročito u dva slučaja“, ali Devenport misli da je pojava ovih napada veoma zabrinjavajuća.

On je, istovremeno, ukazao i da neki primeri poređenja predstavnika civilnog društva, s jedne strane, i kriminalaca, s druge strane, predstavljaju „jasno kršenje standarda ponašanja u medijima, kao i prava tih pojedinaca i organizacija“.

„I sami mediji, urednici i novinari, kroz asocijacije medija i novinara, imaju odgovornost da rade u korist podsticanja nivoa profesionalizma“, poručio je Devenport, koji smatra da je to „nešto što mora trajati, jer nema brzih rešenja, ali bi trebalo da idemo u tom pravcu“.

Kao zasebno pitanje, on je pomenuo finansiranje medija, objašnjavajući da je jedan od važnih ciljeva paketa novih zakona transparentnost finansiranja, naročito državnog finansiranja, kao i transparentnost vlasništva u medijima.

Projektno finansiranje medija je koncept koji je veoma bitan, ali će biti izazov obezbediti transparentnost u svim procedurama takvog načina finansiranja, jer bez toga neće biti napretka i poboljšanja situacije, napomenuo je Devenport.

„Još bi trebalo da kažem da javni servisi imaju svoju bitnu ulogu“, istakao je Devenport i naglasio da je bitno da javni servisi budu spremni da kritikuju vlast i vladu, ali da je „naravno bitno i da vlast to razume“.

Nema sumnje da postoji fenomen autocenzure, ne samo u Srbiji, ocenio je Devenport i zato od vlasti i institucija vlade očekuje da rade u pravcu širenja prostora za izražavanje nezavisnih mišljenja.

„Obrnuto govoreći, svaki pritisak na medije naravno nije prihvatljiv“, naglasio je Devenport i dodao da je veoma pozitivno to što je Medijska strategija postala jedan od najvećih prioriteta za novu vladu.

Prema rečima Devenporta, nova vlada će biti u prilici da poboljša situaciju u medijima, ali samo uz efikasnu saradnju sa samim medijskim sektorom i predstavnicima medijskih organizacija, uz aktivno učešće civilnog društva.

Upitan koliko će to biti moguće, ne samo u medijima, nego i u drugim oblastima, budući da vlast nema ozbiljan korektiv, jer je opozicija slaba i u lošem stanju, Devenport je odgovorio da je „opozicija potrebna u svakoj demokratiji“.

„Mislim da i u Srbiji politička opozicija ima veoma bitnu ulogu u parlamentu i van paramenta da izražava svoje mišljenje i kritikuje, što je potreban znak zdrave demokratije“, zaključio je Devenport.