Filmovi o hrani i večera pripremljena od spašene hrane obeležili su treći dan 7. Međunarodnog festivala zelene kulture “Green Fest”. Nakon projekcije filma „Samo ti jedi: priča o bacanju hrane“, svi posetioci festivala su mogli da uživaju u slatkim i slanim đakonijama od spašene hrane koju je donirao servis „Moja pijaca“, a koju su pripremili učenici i nastavnici Ugostiteljsko-turističke škole iz Beograda.

Ova večera je deo kampanje Centra za unapređenje životne sredine „Hrana se jede, ne baca se“, pokrenute sa ciljem podizanja svesti opšte javnosti o potrebi smanjenja otpada nastalog bacanjem hrane i problemima u životnoj sredini koju ova pojava izaziva.

„Jedna trećina ukupno proizvedene hrane na svetu bude bačena, što predstavlja ozbiljan izazov sa kojim se moramo suočiti, kako zbog posledica koju izazivamo u životnoj sredini, tako i zbog finansijskog aspekta ovog problema. Nema nikakvog smisla proizvoditi i kupovati hranu koju ćemo baciti, i zbog toga je kampanja „Hrana se jede, ne baca se“ pre svega usmerena na opštu javnost i pojedince, kako bi smo aktivno delovali i zajedno smanjili količine hrane koje završe na deponiji.“ – izjavila je Ivana Jovčić, direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

hrana-2

“Poseban akcenat od prvog dana školovanja se daje na izgradnju pravilnih stavova učenika prema zdravoj ishrani i hrani uopšte. Odgovorno ponašanje u tom pogledu oni prenose dalje u svoje porodice i okruženje,  nesvesno postajući deo neophodnog rešenja za ovaj globalni problem vezan za bacanje hrane, koja može da se iskoristi za ljudsku ishranu. Naša škola ima oko 1500 učenika i 220 zaposlenih i oni predstavljaju pravu malu armiju u borbi sa ovim problemom.“ – rekla je direktorka Ugostiteljsko turističke škole iz Beograda gospođa Senka Pantić

Kampanja „Hrana se jede, ne baca se“ je pokrenuta u septembru 2016, projekcijom kanadskog filma „Samo ti jedi“ u EU info centru u Beogradu, kao i u EU info kutcima u Nišu i Novom Sadu. Pored toga, pokrenuta je i digitalna kampanja, kroz plasiranje informativno-popularnih materijala koji približavaju ovu problematiku.

U saradnji sa Naučnim institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada, kao deo kampanje, sprovodi se istraživanje o navikama građana, u smislu bacanja hrane. Ovo će biti prvo zvanično istraživanje ove vrste u Srbiji, a planirano je da rezultati budu objavljeni u toku decembra. U toku večere, biće izvršeno anketiranje građana, kao deo ovog istraživanja.

Spasavanje odbačene hrane je postalo međunarodni prioritet. Važno je spomenuti i da su Republika Francuska, prva u svetu, u decembru 2015. godine, a Italija, u avugustu 2016. godine, usvojile Zakon koji bi trebalo da dovede do smanjenja bacanja hrane, olakša njeno doniranje i promoviše pakovanje viškova hrane od obroka u restoranima.

U Republici Srbiji je formirana radna grupa za izradu Zakona koji će tretirati ovu oblast.

hrana-3

Kampanju Centra za unapređenje životne sredine „Hrana se jede, ne baca se“ je podržalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz podršku Delegacije Evropske Unije u Srbiji i EU info centra.

KRAJ

Dodatne informacije:

Jedan od najvećih izazova modernog života predstavlja nedovoljan stepen iskorišćenosti već proizvedene hrane, koja, iako u upotrebljivom stanju završava na deponijama, zajedno sa drugim otpadom, izazivajući povećanje ukupne količine otpada, doprinoseći ubrzavanju klimatskih promena i smanjenju količine pitke vode na Planeti.

Dodatni problem koji se izdvaja je nerazumevanje i nedostatak informacija o standardu obeležavanja trajnosti namirnica. Danas se većina proizvoda obeležava sa „Best before – Najbolje upotrebiti do“, što predstavlja informaciju o garanciji kvaliteta proizvoda – do kada će imati svojstva koje proizvođač garantuje (svežina, hrskavost, itd..), dok se na manje vidnom mestu obeležava krajnji rok upotrebe namirnica, koji ima bezbedonosni karakter, i uvek značajno odudara od datuma navedenog u kategoriji „Najbolje upotrebti do“. Ovakvo obeležavanje dovodi do toga da se proizvodi bacaju daleko pre isteka roka upotrebe, bespotrebno stvarajući nove količine otpada.

Takođe, izbor namirnica, voća i povrća pre svega, se vrši na osnovu estetske privlačnosti. Usled ovakve selekcije, namirnice često završavaju kao otpad umesto da budu upotrebljene za dalju obradu ili donirane organizacijama koje se bave distribucijom hrane ranjivim grupama.

  • 1/3 proizvedene hrane bude bačena – oko 1,3 milijarde tona godišnje (1,3 000 000 000 t)
  • Bačna hrana na globalnom nivo ima vrednost oko 1000 milijardi dolara (1 000 000 000 000 $)
  • Najviše se baca voće i povrće (45%), ribe i morskih plodova (35%), žitarice (30%), meso i mlečni proizvodi (20%)
  • U razvijenim zemljama se baca 95-115 kg hrane po glavi stanovnika
  • Hrana koja bude bačena svake godine može TRI PUTA da nahrani sve gladne sveta (1 000 000 000 ljudi)
  • Bacanje hrane izaziva značajne posledice po životnu sredinu – povećanje otpada, povećanje emisije ugljen-dioksida, smanjenje količine  pitke vode, povećavanje obradivog zemljišta, gubitak šuma…