Najčešći oblik porodičnog nasilja je nasilje nad ženama, ali žrtve mogu biti i deca i muškarci. Radi se o globalnom problemu, koji nije samo problem naše zemlje, rečeno je na tribini „Porodično nasilje – uzroci i posledice“, koju je u utorak, 5. decembra organizovao novosadski EU info kutak u saradnji sa Časopisom za zdravlje i ekologiju „Eko-med plus“.

Prisutne je pozdravila Marina Grnja Klaić iz EU info kutka Novi Sad a nakon toga su o preventivnom delovanju i načinima prepoznavanja i sprečavanja nasilja u porodici govorile dr Ljerka Popov, specijalistkinja ginekologije i akušerstva i pomoćnica direktora Doma zdravlja „Novi Sad“ za zdravstvenu delatnost i dr Božana Peregi, glavna urednica časopisa „Eko-med plus“.

„Istraživanje sprovedeno među više od 40 nacija pokazalo je da je 10 do 50 posto žena prijavilo da su doživele neki oblik nasilja, a nasilnik je bio partner. Pretpostavka je da je realna brojka mnogo veća, jer se ovde radi samo o slučajevima kada je nasilje prijavljeno. Preko 10 posto dece je doživelo nasilje od svojih roditelja ili staratelja a među njima je više onih koji su žrtve zanemarivanja, a ne fizičkog nasilja“, rekla je dr Popov.

U Srbiji je, prema njenim rečima, u poslednjoj deceniji ubijeno 327 žena, a tokom prošle godine u slučajevima porodičnog nasilja ubijena su 3 deteta i 22 žene. U prvih šest meseci ove godine ubijeno je 15 žena, a počinitelj je partner ili muški član porodice.

„Nasilje se može desiti svakoj ženi, nije posledica njenog ponašanja nego patrijarhalnog društva u kom muškarac dominira. Žrtva može biti bilo koja žena bez obzira na obrazovanje, godine, položaj u društvu. Nasilnik može biti muž, otac, brat, ujak, a deca iz nasilnih porodica i sama mogu postati zlostavljači, koji svoje ponašanje ispoljavaju u slučajevima vršnjačkog nasilja ili nasilja u njihovim porodicama“, dodala je dr Popov.

Novim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici približili smo se mnogim evropskim zemljama u pokušaju rešavanja i sprečavanja ovog ozbiljnog problema. Kako ona kaže, od početka primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u periodu od juna do septembra 2017, izrečeno je blizu 7500 hitnih mera. Ove mere odnose se na udaljavanje nasilnika iz porodice, a ne žrtve.

„Zakon predviđa i zabranu prilaska žrtvi, profesionalnu disciplinsku odgovornost za službenike koji ne budu postupali u skladu sa zakonom što znači da su u obavezi da prijave zlostavljanje i pokrenu postupak, predviđa i koordinaciju i saradnju svih organa u sprečavanju nasillja u porodici – zdravstvo, policija, centar za socijalni rad, tužilaštvo, sud, a pored zakona, najvažnije je podizanje svesti celokupnog društva da porodično nasilje nije privatna stvar u koju se ne mešamo, već se baš tu mora ispoljiti briga društva za zdrav život, život bez nasilja“, zaključila je ona.

Nasilje u porodici može biti fizičko, psihičko, seksualno, ekonomsko i ono je pokazatelj disbalansa moći, gde je nasilnik u nadređenom, a žrtva u podređenom položaju. Dr Božana Peregi, glavna urednica časopisa „Eko – med plus“ kaže da javnost treba da bude senzibilisana kako bi prepoznala i osudila nasilje.

Otud je pokrenut projekat koji sprovodi Novinsko-izdavačka kuća “Eliksir plus”, u  saradnji sa Udruženjem građana za bolje zdravlje i životnu sredinu za sve “Eko-med” iz Novog Sada, kako bi se na adekvatan način izveštavalo o temi porodičnog nasilja. Projekat obuhvata tekstove u časopisu „Eko-med plus“ u kojima će biti obrađivana tema nasilja.

„Ovim problemom bavi se mali broj časopisa namenjenih široj populaciji, a naročito se ne bave preventivno i kontinuirano, već mahom čitamo o slučajevima kada je nasilje već počinjeno. O problemu nasilja u časopisu “Eko-med plus” pisali su i pisaće stručnjaci – lekari, prosvetni radnici, pedagozi, psiholozi, socijalni radnici, pravnici, sportisti  i treneri, a potrudićemo se da u časopisu, na adekvatan način, dođemo i do istinitih priča osoba koje su doživele nasilje u porodici, ili su bile svedoci takvog čina. Tako će najšira javnost u kontinuitetu biti informisana o  temi o kojoj se, na žalost, često i dugo ćuti, a posledice su dugotrajne i nesagledive”, objašnjava dr Peregi.

Ona dodaje da je ideja da se kroz ovaj projekat realnim prikazivanjem problema i iznošenjem mogućih rešenja, osnaže osobe koje su u situaciji nasilja, kako bi se obratile na prave adrese na kojima mogu tražiti i dobiti pomoć, podršku i zaštitu.