Skoro 70% Evropljana preuzima ili gleda filmove besplatno, bilo legalno ili ilegalno, prema novoj studiji Evropske komisije o ponašanju publike. Studija takođe pokazuje da 40% vlasnika „pametnih telefona” i više od 60% vlasnika tablet računara gleda filmove na svojim uređajima.

Studija pokazuje da ovo nije iznenađujuće zato što, dok publika ima dosta uticaja u filmovima kao celinama, najbliži bioskop je često na izvesnoj udaljenosti od njih, a izbor na ekranu je često prilično ograničen. Predlaže se da Evropska filmska industrija može uvećati prihode iskorišćavanjem različitih vrsta onlajn govornica koje stvaraju profit da bi povećali dostupnost filmova i dopreli do nove publike.

Studija o ponašanju publike je zasnovana na istraživanju, analizi i razgovorima sa publikom u 10 država članica- Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Litvaniji i Danskoj. Skoro 5 000 ljudi uzrasta od 4 do 50 godina je bilo ispitano o njihovim navikama i prioritetima u vezi sa filmovima.

„Studija potvrđuje da Evropska filmska industrija ne koristi sav svoj potencijal da dopre do nove publike niti koristi profit od partnerstava van granica. Ohrabrujemo tvorce filmova da iskoriste sva finansiranja obezbeđena pomoću Kreativne Evrope, novog programa EU za sektore kulturne i kreativne delatnosti, i posebno njegovog potprograma MEDIA. Podrška ovog programa filmskoj distribuciji i razvoju može otvoriti nove mogućnosti za tvorce filmova koje će obogatiti raznovrsnu kulturu Evrope i povećati pristup publike filmovima visokog kvaliteta,” rekla je Andrula Vasiliu, evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i višejezičnost.

Potprogram Kreativne Evrope, MEDIA, podržaće 2 000 bioskopa i 800 evropskih filmova u narednih sedam godina. Glavni deo MEDIA finansiranja je namenjen podržavanju distribucije evropskih filmova izvan njihove zemlje porekla.

Glavni ishodi studije:

  • 97% Evropljana gleda filmove bar povremeno
  • Evropa producira najmanje 1 000 filmova godišnje, ali većina njih se samo prikazuje u zemlji u kojoj su snimljeni i relativno malo filmova se prikaže izvan zemlje
  • 68% ispitanika preuzima filmove besplatno, a 55% gleda filmove koji se besplatno prikazuju putem svojih kompjutera ili ručnih uređaja. Besplatni preuzimači su uglavnom mladi, urbani i obrazovani, zaljubljenici filma zainteresovani za raznovrsnost filmova, ali koji su frustrirani cenom i suženim katalogom legalne ponude
  • • 14% ispitanika nema pristup bioskopima čak ni na 30 minuta od kuće. Ova cifra raste do 37% u Rumuniji, 27% u Litvaniji, i 16% u Hrvatskoj
  • Evropski filmovi se smatraju originalnim i teraju ljude na razmišljanje, ali publika je kritična zbog „sporih i teških” priča
  • Većina ljudi bira film koji će da pogleda neposredno pre odlaska u bioskop, gde su trejleri najefikasnije marketinško sredstvo
  • 28% Evropljana gleda filmove na festivalima
  • Skoro 50% ispitanika je iskoristilo programe filmskog obrazovanja, na primer u školama, univerzitetima, i bioskopskim klubovima.

Profili

Studija prikazuje profile publike, deleći je na pet grupa: ‘hiperpovezani zavisnici filmova’, ‘gledaoci koji biraju filmove sopstvenim tempom, ‘zaljubljenici u mainstream blokbastere’, ‘povremeni gledaoci filmskih hitova‘, i ‘ravnodušni prema filmovima’. Zaljubljenici u evropske filmove su najzastupljeniji u prve dve grupe.

Hiperpovezani zavisnici filmova (24% evropske filmske publike) su tipično digitalni urođenici i grupa sadrži više muškaraca i mlađih osoba nego ostalih. Oni uglavnom žive u urbanim područjima, visoko su zastupljeni u medijima i kulturi, i dobro su opremljeni medijskim uređajima.

Gledaoci koji biraju filmove sopstvenim tempom (22% evropske filmske publike) su tipično zaposleni odrasli sa malo dece ili bez dece, žene uzrasta 26-50 sa prosečnim primanjima, sa prilično visokim nivoom obrazovanja i rada u profesijama kao što su akademski krugovi i nastava.

Zaljubljenici u mainstream blokbastere (16% evropske filmske publike) uglavnom gledaju američke blokbastere. Njihov socio- demografski profil i opremljenost medijima su prosečni. Žive u manje urbanim područjima i imaju više ograničen pristup bioskopu.

Povremeni gledaoci filmskih hitova (21% evropske filmske publike) gledaju manje filmova, i manje obraćaju pažnju na medije i kulturu uopšte. Oni si tipično mlađe osobe, polu- urbane ili seoske žene u školama ili na sredini svojih studija. Uprkos tome što gledaju manje filmova, njihova zainteresovanost za evropske filmove je veoma jaka.

Ravnodušni prema filmovima (16% evropske filmske publike) gledaju najmanje filmova do sad, i, generalno, odsečeni su od većine kulturnih aktivnosti osim TV i video igrica. Oni su tipično ili mlađi ili stariji muškarci, manje obrazovani, siromašniji, koji žive u seoskim i polu- urbanim područjima, i najmanje opremljeni medijskim uređajima i uslugama. Nisu mnogo zainteresovani za film, osim za akciju i komediju, i uglavnom gledaju američke blokbastere.

Pozadina

Jedan od glavnih ciljeva Kreativne Evrope je da ojača potražnju za filmovima, da poboljša njihovu distribuciju izvan granica, i da dopre do nove publike u Evropi i šire. Studija ima za cilj da pomogne kreatorima politike širom Evrope da povećaju efikasnost njihovih kulturnih odluka i inicijativa.

Kreativna Evropa je pokrenuta 1. januara i ima budžet od 1,46 milijardi evra za narednih sedam godina. Gradi se na uspehu programa Kultura i MEDIA, koji su podržavali kulturne i audiovizuelne sektore više od 20 godina. Program će dodeliti najmanje 56% svog budžeta potprogramu MEDIA.

Potprogram MEDIA podržava EU audiovizuelnu industriju i industriju filma u razvoju, distribuciji i promociji njihovog posla. Takođe finansira obuku i pristup šemi tržišta, koja ima i novu internacionalnu dimenziju koja pokriva države članice koje nisu članovi EU. MEDIA će dodeliti blizu 6 miliona evra godišnje da ohrabri inovaciju u audiovizuelnom sektoru. U okviru ovog cilja, u 2014., pokrenuće tri inicijative da podrže razvoj publike i filmsku pismenost, internacionalnu koprodukciju i video igrice.

Za više informacija

European Commission study on audience behaviour (Studija Evropske komisije o ponašanju publike)
European Commission:  MEDIA i Creative Europe (Evropska komisija: MEDIA i Kreativna Evropa)