Procesi modernizacije Beograda paradigmatični su za ukupne procese razvoja Srbije i zavisili su od odluka političkih elita, teza je istoričarke dr Dubravke Stojanović, profesorke sa  Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je u prepunj sali EU info centra održala predavanje “Od kaldrme do asfalta: počeci evropeizacije Beograda”.

Istražujući arhive iz poslednjih decenija 19-og i početka 20-og veka Dubravka Stojanović je osporavala mišljenje da se u modernizaciju Beograda krenulo sa zakašnjenjem i da je to nastojanje onemogućavao nedostatak novca, Dubravka Već1866. godine, sa odlaskom Turaka iz Beograda, knez Mihailo Obrenović naložio je modernizaciju grada na koju se zbog različitih političkih okolnosti čekalo više decenija.

Partijska država se prelamala preko interesa beograđana, jer je Beograd često bio opozicioni u odnosu na državu, pa su, na primer, gradom vladali Obrnovićevci, a državom radikali Nikole Pašića, ili su uloge bile obrnute, tako da se državna vlast svetila Beogradu i nije uradila šta je mogla na njegovom razvoju objasnila je profesorka Stojanović.

Kao primer štete zbog političkih podela ona je navela da su radikali i samostalci 35 godina raspravljali da li će kanalizacija ići u Savu ili Dunav i gde će uzeti kredit, da bi se brzo dogovorili kada su napravili koaliciju. U zaustavljanju modernizacije, izmenama planova i pogrešnim potezima se više novca potrošilo nego da su vučeni pravi potezi, koji bi dali rezultate.

Dubravka Stojanović je navela i primer kada je pojedinac, profesor sa Beogradskog univerziteta Đoka Stanojević, uprkos mnogim otporima, uspeo u nameri da se Beograd osvetli strujom, što se desilo samo godinu dana posle Rima, a godinu dana pre Milana.

modernizacija-bg-predavanje-2

U tadašnoj žutoj štampi pisalo se da će građani biti u opasnosti da oslepe i savetovani su da ugljem mažu naočare, a u javosti se pričalo i da će uvođenje struje delovati lose po moral, jer će procvetati noćni život.

Onoga trenutka kada se politička elita dogovorila otpočela je istinska modernizacija Beograda I to je za Dubravku Stojanović ključni argument za tezu da je politička elita najodogovornija. “Ne radi se o nekom, kako se obično kaže, nepismenom, zaostalom društvu. Primeri govore o odgovornosti, odnosno neodgovornosti političke elite na prvom mestu”, zaključila je Dubravka Stojanović na predavanju u prostorijama EU info centra.

Predavanje dr Dubravke Stojanović održano je u okviru ciklusa „Srbija i Evropa kroz vekove prožimanja“ koje se svakog drugog četvrtka održavaju u prostorijama EU info centra u Beogradu. Raspored predavanja možete saznati ovde