Vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Jelena Erdeljan je na predavanju ,,Neomedijevalizam – ka tradiciji alternativne evropske slike’’ govorila o ekspanziji uticaja srednjovekovnih motiva na popularnu kulturu pred punom salom EU info kutka u Nišu. ,,Primećujemo veliki uticaj na popularne autore poput Tolkina, a svi dobro znate da je serija Igra prestola postala planetarni hit’’, navela je neke od primera neomedijevalizma profesorka Erdeljan. I danas se, napomenula je, ,,srednji vek doživljava u rasponu između zlatne legende i mračnog doba’’. Kao primere mračne slike srednjeg veka navodi potenciranje motiva poput smrti, patnje, bola, ratova, vitezova dok zlatnu legendu srednjek veka karakterišu personifikacije vrednosti poput mira, vrline, blaženstva. ,,Treba, međutim, imati u vidu da su i mračna i zlatna strana srednjeg veka prenaglašene’’, napomenula je profesorka Filozofskog fakulteta.

Profesorka Erdeljan je predavanje ilustrovala fotografijama koje karakterišu srednjovekovni motivi pa su prisutni mogli da se podsete nekih od najznačajnih umetničkih dela, arhitektonskih zdanja ili animiranih filmova – primera neomedijevalizma. Ovaj termin koji karakteriše aktuelnost srednjovekovlja i srednjovekovne civilizacije i kulture u savremenom trenutku prvi je upotrebio filozof i teoretičar društva i politike Isaija Berlin u svom delu ,,Jež i lisica’’ kako bi njime označio nostalgičnu romantičarsku potragu i žal za jednostavnošću i poretkom sveta srednjovekovlja. Termin ’’neomedijevalizam’’ je, međutim, doživeo široku upotrebu nakon što ga je popularizovao italijanski medievista, pisac i polihistor Umberto Eko u svom radu ,,Snevanje u srednjem veku’’, objavljenom 1986. godine.