Srđan Staletović

Svedočenje o obeležavanju životinja u Srbiji ili “sve što ste želeli da znate o goveđoj šnicli, a niste imali koga da pitate”

Oči u oči sa ogromnim bikom, prvi put u životu našao sam se pre 13 godina u blizini Beograda. Stao sam mu uz glavu i gledajući kako s nje sleću, a potom i odleću krupne muve, čuo veterinara kako govori “…težak je tonu i po…mlad je i jak…Rak u horoskopu…”. Do mene ga je doveo proćelavi radnik, štapom zakačenim za alku u sredini njuške. Nije mi bilo svjedeno što ne skida pogled s mene kad sam ga uhvatio za desno uvo. Koji tren kasnije, kroz sredinu tog uha životinje zvanično teške 1.469kg, odmah pored mog prsta – zavijorila se plastična traka s natpisom “0001”. Tog trenutka, veliki bik zanimljivog imena Fanger, postao je prva domaća životinja u Srbiji obeležena i registrovana na način kako to čini čitava Evropa. I tako je počela moderna istorija srpske govedine…

Fanger je ušnu markicu dobio u rano leto 2003. na platou Stočarsko veterinarskog centra za reprodukciju i veštačko osemenjavanje „Krnjača“ pred kamerama i foto-aparatima brojnih medija. Domaćini su hvalili njegovo odlično simentalsko poreklo (otac: bik Faust iz cuvene Zanderove linije, a majka Lalinka sa elitne farme iz Pozarevca). Njegovo seme biće pogodno za rađanje rasnih teladi, a Fangeru su predviđali da bi za života mogao da dobije oko 200.000 kvalitetnih naslednika.

Od tog letnjeg dana do danas u Srbiji je ušnim markicama obeleženo i registrovano više od 3,5 miliona goveda. Uz pomoć Evropske unije, registrovano je više od 300.000 gazdinstava i uspostavljen je sistem kontrole i praćenja kretanja goveda. “Srbija danas ima sistem za obeležavanje goveda i drugih životinja zasnovan na propisima Evropske unije i odgovarajućim modelima država članica”, kaže Andrej Papić, menadžer projekata u Delegaciji Evropske unije u Srbiji. Inače je iz EU fondova od 2000. godine do danas u Srbiju, na ime pomoći poljoprivredi, uloženo više od 100 miliona evra, od čega 25 u sektor veterine i dobrobiti životinja.

Prema podacima Ujedinjenih nacija (2014.) na svetu živi oko 1,3 milijardi goveda. Njihovo praćenje od rođenja, tokom života pa do trenutka dok se od njihovog mesa ne naprave šnicle – bitno je i za vlasnike (stočare) i za industriju mesa (klanice) i za sve potrošače koji žele da uživaju u kvalitetnom, ukusnom, ali i zdravom i ispravnom mesu. Za obeležavanje i praćenje goveda u Srbiji odgovorna je Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Posebnim merama i redovnom kontrolom obezbeđuju da životinje budu zdrave, ispravno lečene, humano čuvane (dobrobit životinja) i pravilno registrovane. Zato se svakom obeleženom govečetu izdaje pasoš za goveda, a Fanger je imao čast da ga dobije sa brojem “0001”.

Fanger je inače rođen 17. jula 2003. i suprotno stočarskom iskustvu o životnom veku bikova od 5-6 godina poživeo je do 29. septembra 2014. (punih 11 godina). Kako je bio elitni semenski bik, njegovo seme je prodato farmama u više od 10 zemalja (oko 250.000 doza) usled čega ga je nasledilo oko 200.000 rasnih i zdravih teladi.

Opšta industrijalizacija i sveprisutnost hemijskih sredstava u našoj okolini (pa i u proizvodnji hrane) čini proces registracije goveda daleko bitnijim no što se na prvi pogled čini. Svaki vlasnik goveda dužan je da u roku od 7 dana prijavi novorođeno tele kako bi ono bilo ispravno vakcinisano, registrovano i obeleženo, a put govečeta dalje kroz život prate veterinarske inspekcije. Za potrošače, put mesa poznat kao “od njive do trpeze” počinje registracijom govečeta, ubacivanjem njegovih podataka u Centralni registar i daljim praćenjem. Takav pristup omogućava da životinja bude zdrava, ispravno lečena i da šnicle, bifteci i ostalo meso koje se od njih dobije bude zdravo, ukusno i da nije štetno po čoveka.

Teško da neko nije okusio onaj čuveni goveđi burger i uz njega tamno, gazirano piće u nekom od restorana širom sveta (jedino se u Indiji, jer Hindusi ne jedu govedinu, on spravlja od ovčetine). Kada su menadžera tog lanca restorana koji svuda u svetu prodaje goveđe burgere pitali “šta je tajna svetskog uspeha vaših burgera” on je rekao “stalnost i dobra govedina”.

Kvalitet goveđeg mesa zavisi od onoga čime se životinje hrane, kako se čuvaju, ali i koliko je kvalitetno seme kojim se rađaju nova. Srbija ima više od 900.000 grla goveda i mogla bi svoju šansu za izvozom kvalitetnog mesa da potraži u podacima Eurostat-a da tržištu Evropske unije godišnje nedostaje skoro 800.000 tona goveđeg mesa. Za sada, na tom tržištu, francuska, belgijska i irska govedina uživaju status najkvalitetnijih.

–

Srđan Staletović je vođa projekta Delegacije EU u Srbiji “Medijske posete Evropskoj uniji” koje sprovodi Britanski savet.