Šta je program “Kreativna Evropa” i kakve šanse za saradnju u regionu i u Evropi donosi ustanovama kulture iz Srbije? Kakva su iskustva ustanova iz Srbije koje su učestvovale u projektima finansiranim iz ovog programa? Kako učestvovati, gde potražiti pomoć, gde se informisati?

Ovo su neka od pitanja o kojima se razgovaralo u petak, 30.juna u Narodnoj biblioteci “Dušan Matić” u Ćupriji, članici EUTEKA mreže biblioteka, kada su predstavnici Deska Kreativna Evropa Srbija održali prezentaciju najvećeg programa za finansiranje sadržaja u kulturi koji funkcioniše u okviru Evropske unije – Creative Europe.

Prezentaciji u biblioteci u Ćupriji prisustvovali su predstavnici ustanova kulture iz ove opštine, kao i iz Jagodine i Paraćina a o tome šta je Kreativna Evropa i kakva su iskustva korisnika ovog programa govorili su Dimitrije Tadić, šef Deska Kreativna Evropa Srbija, tela koje implementira program Kreativna Evropa, i Luka Kulić, iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodina, ustanove koja je uspešno učestvovala na dva programa i trenutno realizuje treći projekat finansiran iz ovog programa.

Zajednička poruka obojice govorika bila je, zapravo, podsticaj upućen domaćim ustanovama kulture da se usude da učestvuju na ovakvim konkursima, da se raspituju, da se povezuju, da prevaziđu strah i predrasude koje ovde uglavnom vladaju kad je reč o učešću na konkursima za EU fondove. Obojica govornika smatraju da su naš prostor, istorija i kultura zanimljivi kulturnim poslenicima u Evropi, da mi, s druge strane, imamo ideje i raznolikost i da možemo biti dobar partner na velikim projektima iz kulture, finansiranim iz ovog fonda.

Dimitrije Tadić je iskoristio priliku da učesnicima ukratko predstavi osnove programa Kreativna Evropa i skrene im pažnju na to šta su njegovi glavni ciljevi. „Evropa želi da se kroz kulturu pozicionira na globalnom nivou i ovaj program nije samo program za finanisiranje projekata već predstavlja mehanizam za funkcionisanje kulture na evropskom nivou“, rekao je on. Predstavnici Srbije su, do sada, učestvovalii u oko 40 projekata finansiranih iz ovog programa a do sada smo imali samo jednu ustanovu koja je bila nosilac projekta i reč je o Balkanološkom institutu. Pozicija nosioca projekta je izuzetno komplikovana i zahtevna i potrebno je vreme i umeće da se sve procedure savladaju. Ipak, poručio je Tadić, treba se učestvovati na konkursima kao partner glavnom nosiocu projekta jer svaki završeni projekat podiže kapacitet organizacije i čini je spremnijom za sledeće učešće.

Luka Kulić iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine je poručio kolegama da ne budu žrtve predrasuda zbog kojih se ustručavaju da se uključe u procese konkurisanja. Ovaj Muzej je na prvi projekat pošao u saradnji sa Muzejom suvremene umjetnosti iz Zagreba, a sada je deo ogromnog evropskog trećeg projekta u koji je uključeno deset partnera.

„Mi imamo svežinu ideja i mi smo, za ljude iz kulturnih krugova u Evropi, još uvek nepoznanica. Veliko interesovanje vlada za naše socijalističko nasleđe i mnoge ustanove kulture u Evropi rade na projektima koji uključuju ovaj element i u potrazi su za adekvatnim partnerima sa ovih prostora“, istakao je on.

Gosti ćurpijske biblioteke su, nakon razgovora sa kolegama, obišli Legat Dušana Matića, pesnika i pokretača nadrealizma u srpskoj književnosti, koji se čuva u ovoj biblioteci. Legat čini radna soba poznatog mislioca, poreklom iz Ćuprije, sa njegovim knjigama i crtežima, nagradama i ličnim stvarima i duže od dve decenije se čuva u ovoj biblioteci.