Povodom 16. oktobra Svetskog dana hrane, novosadski EU info point u saradnji sa Fondacijom za razvoj domaćinstva i Asocijacijom potrošača Srbije, organizovao je diskusiju na temu sigurnosti hrane, odnosa između hrane i migracija i ruralnog razvoja.

U diksusiji, održanoj 25. oktobra u novosadskom EU info pointu, učestvovali su Lela Tasić iz Asocijacije potrošača Srbije, profesor Dragana Borđoški i profesor Goran Milošev iz Poljoprivredne škole sa Domom učenika u Futogu i dr Veselina Pelagić iz Fondacije za razvoj domaćinstva, a diskusiju je moderirala Ljiljana Milanković.  Govornici su se bavili značajem obrazovanja mladih poljoprivrednika, razjasnili šta znače pojmovi sigurne i bezbedne hrane i ukazali na spregu između hrane i migracija.

“Ulaganjem u ruralni razvoj, međunarodna, nacionalna i regionalna zajednica, u našem slučaju Dunavska regija, može iskoristiti potencijal migracija za podršku razvoju raseljenih i domaćih zajednica, čime se postavlja osnova za  dugoročni oporavak i inkluzivan i održiv rast, kako domaćinstava tako i proizvodnje kvalitetne hrane”, rekla je dr Veselina Pelagić.

Prema definiciji, sigurnost hrane predstavlja mogućnost da svi ljudi, u svako doba, imaju fizički, socijalni i ekonomski pristup ispravnim i hranljivim namirnicama koje zadovoljavaju njihove potrebe kako bi vodili aktivan i zdrav život. Međutim, kada naiđemo na neipsravnu, pokvarenu hranu, važno je obratiti se Asocijaciji potrošača Srbije.

„Najčešće me pitaju koliko nam se ljudi žale na pokvarenu hranu. Dosta retko, za razliku od žalbi na  odeću i obuću ili aparate. Jako je važno da svaku neispravnu namirnicu potrošač prijavi, nama ili nadležnoj inspekciji, kako bismo imali realniju sliku o tome kakavu hranu jedemo i kako bi oni koji proizvode nebezbednu hranu bili sankiconisani. Obaveza je svakog potrošača da prijavi neispravan proizvod“, dodala je Lela Tasić iz Asocijacije potrošača Srbije.

Profesori iz Poljoprivredne škole u Futogu predstavili su rad ove obrazovne ustanove i govorili o školskoj ekonomiji koja raspolaže svim vrstama domaćih životinja s ovog područja.

„Imamo farmu krava i mini mlekaru sa našim mlekom, učenici prave osnovne proizvode i distribuiramo ih radnicima u našoj školi. Ideja je i da pokrenemo organsku proizvodnju međutim za prelazak s konvencionalne na organsku proizvodnju potrebno je određeno vreme tako da idemo polako, ali volja postoji“, objasnila je profesorica Dragana Borđoški.

Diskusiji su prisustvovali i učenici ove škole koji su podelili svoje impresije i iskustva koja stiću u praktičnoj nastavi, a u vezi su sa proizvodnjom hrane.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija – FAO ustanovila je 16. oktobar kao  Svetski dan hrane kako bi se podigla svest o važnosti bezbedne i kvalitetne hrane, te organizovale akcije za one koji su gladni. Tri četvrtine ekstremno siromašnih zasnivaju svoj život na poljoprivredi ili drugim seoskim aktivnostima.

Stvaranje uslova koji omogućavaju seoskim ljudima, a posebno mladima, da ostanu kod kuće kada smatraju da je to sigurno i da imaju više potpornih sredstava za život, predstavlja ključnu komponentu bilo kog plana za suočavanje sa izazovom migracije. U toj priči važnu ulogu igra obrazovanje, kroz koje se stiču nove veštine za savladavnje izazova u ruralnim sredinama, zaključak je učesnika u diskusiji.