Drugi „Diplomatski susreti u Novom Sadu“, na temu „Berlinski proces: postojeća dostignuća i budući izazovi“, održani su u četvrtak 7. decembra u Titovim salonima na Petrovaradinskoj tvrđavi, a događaj su organizovali  Fondacija “Konrad Adenauer” i Evropski pokret iz Novog Sada, uz podršku Evropskog fonda za Balkan, Grada Novog Sada i novosadskog EU Info Pointa.

“Od održavanja prve konferencije o Zapadnom Balkanu, u sklopu Berlinskog procesa, u avgustu 2014. godine, okolnosti u kojima se Evropa nalazi značajno su promenjene. Godine za nama pokazale su da su izvesnosti, koje su decenijama važile za apsolutne, iznenada dovedene u pitanje. Večni mir na evropskom tlu i Evropa bez alternative više ne važe. Međutim, kriza je potencijalno i prilika za nove ideje i rešenja postojećih problema. Proširenje EU na prostor Zapadnog Balkana može predstavljati važan prvi korak u obnovi njene urušene funkcionalnosti i to je ono na čemu mi kao civilno društvo insistiramo. Balkan za stolom, a ne više na stolu, jeste prednost za sve strane u tom procesu“, rekao je na otvaranju Aleksandar Simurdić iz Evropskog pokreta i dodao da je Berlinski proces šansa za region da aktivno učestvuje u osmišljavanju novog evropskog projekta jer kriza sa kojom se Evropa danas suočava može biti početak ponovnog stvaranja Evropske unije.

Berlinski proces je diplomatska inicijativa u čijem fokusu je buduće proširenje Evropske unije. Obuhvata godišnje konferencije koje se održavaju od 2014. godine, a ova novosadska prethodi završnoj, londonskoj koja će se održati sledeće godine. O budućnosti Berlinskog procesa u Novom Sadu razgovarali su brojni eksperti iz različitih disciplina.

„Berlinski proces nije zamena za evropske integracije, to je format koji je nastao vrlo skromno međutim ispostavilo se da ima mnogo potencijala. Na ovogodišnjem samitu u Trstu primetan je bio veliki interes da se Berlinski proces nastavi ali pitanje je kako će to da se desi. Samit u Londonu biće ključno mesto za ove razgvore no u međuvremenu je važno da radimo na strukturnim promenama, na efikasnosti, monitoringu, treba da se pokažu konkretni rezultati i da se osmisli komunikacija svih aktera u procesu. Bitno je da postoji zajednička diskusija sa svim akterima kako bi proces postao inkluzivan, a u tom kontekstu posebno je značajan doprinos civilnog društva“, rekla je Hedvig Morvai izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan.

Berlinski proces nastao je kao proizvod međunarodne inicijative, kako bi se kroz međusobnu saradnju revitalizovale multilateralne veze između Zapadnog Balkana i određenih zemalja EU, te poboljšala regionalna saradnja zemalja Zapadnog Balkana u oblasti infrastrukturnog i ekonomskog razvoja.

“Sve zemlje regiona karakterišu istovetni unutrašnji problemi – odsustvo političkog pluralizma, nedostatak ili nedovoljan nivo vladavine prava, pogoršanje stanja u oblasti izražavanja i nezavisnosti medija, kao i pad demokratskih pokazatelja. U procesu regionalne saradnje neretko se uočava nepostojanje volje za rešavanje otvorenih pitanja u bilateralnim odnosima. Isključivati drugoga i ne videti perspektivu drugoga nažalost je obrazac ponašanja pojedinih političkih elita u regionu i na tom polju u protekle tri decenije pomak je veoma skroman. Stoga, ulaganje napora u rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja u regionu, uz pomoć zemalja članica EU, treba da bude jedan od glavnih ciljeva spoljne politike na Zapadnom Balkanu. U tom smislu veoma je važno ostvariti napredak u regionalnoj saradnji u što kraćem periodu“, dodao je Aleksandar Simurdić iz Evropskog pokreta.

Prisutnima se na plenarnoj sesiji obratio i direktor Fondacije „Konrad Adenauer“ Norbert Bekman-Dirkes, koji je istakao da je u Berlinskom procesu ostvaren određeni napredak, ali da postoji potencijal za dalji rad.

„Dobro je što u tom procesu, zemlje Zapadnog Balkana zajednički razgovaraju o svojoj političkoj budućnosti i važno je da dogovore konkretne aktivnosti. Značajne teme su uloga civilnog društva i političkih partija u nastavku procesa demokratizacije tih država, zatim unutrašnje reforme, mediji i ostale teme o kojima treba diskutovati sa evropskim partnerima. Potpuno sam siguran da ćemo sve ciljeve koje smo postavili u vezi sa ovim procesom i ostvariti, jer kao što znamo, i kancelarka Merkel i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić vrlo snažno podržavaju Berlinski proces“, rekao je Norbert Bekman-Dirkes.

Diplomatskim susretima prisustvovao je i Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević koji je rekao da očekuje da ovi susreti rezultiraju odgovorima na mnoga značajna pitanja, među kojima je svakako i pitanje dosadašnjih postignuća Berlinskog procesa.

„Važno je i da vidimo gde se sada nalaze zemlje regiona u odnosu na stanje koje je bilo na početku procesa, u domenu ekonomske saradnje, kao i da čujemo koji je plan nakon 2018. godine kada ističe četvorogodišnji period, koliko je predviđeno trajanje Berlinskog procesa. Raduje me što ove godine, u odnosu na prošlu, imamo još veći broj učesnika i još renomiraniji skup, što pokazuje da ovaj proces neće biti ni zaustavljen, ni usporen, već naprotiv, biće još ažurniji, sa pojačanim intenzitetom“, rekao je Miloš Vučević.

U diplomatskom skupu učestvovali su i ambasador Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji Aksel Ditman, ambasador Republike Italije u Republici Srbiji Đuzepe Manco, ambasador Republike Hrvatske u Republici Srbiji Gordan Bakota, poslanik nemačkog Bundestaga Mihael Brand, zamenik predsedavajućeg „CDU“ poslaničke grupe u Parlamentu pokrajine Berlin Stefan Evers, predsedavajuća Parlamentarne grupe prijateljstva Srbija-Nemačka i poslanica Narodne skupštine Republike Srbije Vesna Marković, stručnjak za odnose EU-Zapadni Balkan Zoran Nechev iz Skoplja i mnogi drugi.