Članica tima novosadskog EU info kutka, Aleksandra Kapetanović, učestvovaće, kao jedina predstavnica Srbije, u javnoj debati „Ponovo na agendi: proširenje EU i zemlje Zapadnog Balkana“, koja se 11. aprila održava u Briselu.

Uslov za učešće u debati bio je da učesnici napišu esej na temu “Najzahtevniji izazovi sa kojima se susreću mladi u tvojoj zemlji“, a poziv je bio namenjen mladima od 18 do 29 godina, iz zemalja Zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Srbije i sa Kosova.

Iz svake od ovih država izabran je po jedan učesnik, a Aleksandra Kapetanović u svom eseju bavila se temom nezaposlenosti mladih u Srbiji, kao i „odlivom mozgova“, posledicom ovog ozbiljnog društvenog problema.

„Najveći problem mladih u Srbiji je nezaposlenost. S obzirom na to da ne mogu da pronađu posao u struci, mladi obrazovani ljudi frustrirani su i nezadovoljni jer moraju da se zadovolje slabo plaćenim poslovima koji nisu ni u kakvoj vezi sa njihovim obrazovanjem. To dalje utiče na mogućnost da se ekonomski i fizički osamostale, odnosno da napuste roditeljski dom i zasnuju sopstvenu porodicu. Čest je slučaj da mladi odlaze u inostranstvo kako bi pronašli adekvatan posao, a najčešće je njihov izbor Nemačka ili neka od razvijenih zemalja Evropske unije“, navodi Aleksandra u eseju.

Prema njenim rečima, i pored toga što se Srbiji, kao zemlji kandidatkinji za članstvo u EU otvaraju prilike za napredak i u ovoj oblasti, čini se da se glas mladih ne uzima u obzir, naročito kada se radi o političkim odlukama koje se donose na visokom nivou.

„Stoga, ulazak u zajednicu evropskih država i omogućavanje predstavnicima mladih da se i njihov glas čuje na evropskom nivou, doveli bi do poboljšanja situacije i na lokalnom nivou, što je veoma značajno za mlade u Srbiji“, zaključuje Aleksandra u eseju.

Debatu u Briselu organizuje Centar za evropske perspektive, čiji je osnivač Vlada Republike Slovenije, a koji se prvenstveno bavi izgradnjom kapaciteta u zemljama Zapadnog Balkana, kako onima koje su kandidati za članstvo – Srbija, Crna Gora i Makedonija, tako i onima koje su potencijalni kandidati Albanija, BiH i Kosovo, kako bi što brže i efikasnije napredovale na putu ka EU.