U okviru obeležavanja Evropske godine kulturnog nasleđa, EU info kutak je organizovao posetu sa stručnim vođenjem do spomenika i objekata koji su značajni za period od oslobođenja Niša do završetka Prvog svetskog rata o kojima su govorile dr Aleksandra Mirić, arhitekta-konzervator i Milena Kocić, master istoričar i asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Obilazak je počeo posetom spomeniku knezu Milanu Obrenoviću u Tvrđavi podignutom 1902. godine povodom 25. godišnjice oslobođenja Niša od Turaka. Istoričarka Milena Kocić podsetila je okupljene da je Niš po svojoj kulturi i pismenosti bio jedan od najnaprednijih gradova pod turskom vlašću. ,,U njemu je živelo oko 2000 pismenih muškaraca i 73 učene žene’’, kazala je Kocić. Podsetila je i da je 1878. godine, po oslobođenju otvorena prva gimnazija u ovom gradu, a 1884. i prva železnička pruga na relaciji Beograd-Niš. Govoreći o samom spomeniku knezu Milanu u niškoj tvrđavi, dr Aleksandra Mirić ukazala je na to da je on u obliku puščanog zrna kao simbol otpora, kao i da je oivičen đuladima budući da je Tvrđava do tada bila striktno vojni objekat. Priča o okolnostima u Nišu nakon oslobođenja nastavljena je šetnjom kroz nišku tvrđavu, dok je ispred zgrade Banovine nastavljeno sa pričom o Nišu kao ratnoj prestonici tokom Prvog svetskog rata. ,,Sa ovog balkona je tadašnji predsednik Vlade Nikola Pašić pročitao telegram kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji’’, pokazala ja istoričarka Kocić na zgradu u kojoj se danas nalaze Univerzitet u Nišu, Univerzitetska biblioteka, Regionalna privredna komora, Zavod za zaštitu spomenika kulture i Studentski kulturni centar, a gde je održana prva ratna sednica vlade. U pomenutoj zgradi je od početka Prvog svetskog rata do oktobra 1915. bilo sedište Vlade Srbije, podsetile su vodičkinje događaja ,,Korakom slobodnog Niša’’.

One su potom odvele grupu do zgrade Oficirskog doma koja je izgrađena 1880. godine. ,,Ova zgrada je prvo bila kafana Evropa i predstavljala je, na neki način, centar kulturnih dešavanja Niša jer su ovde nastupala pevačka društva i pozorišne trupe. Građena je u stilu neoklasicizma, a projektovao je bečki đak Ivan Kozlić’’, kazala je dr Mirić koja je podsetila da je ovaj objekat menjao namene pa je nakon ugostiteljskog bio vojni objekat, devedesetih je bio na usluzi festivalu Filsmki susreti nakon čega je ovaj objekat na nišavskom keju ostao zapušten te ponovo renoviran 2015. od kada predstavlja multifunkcionalno zdanje u gradu. Oficirski dom je imao i značajnu istorijsku komponentu jer je tokom Prvog svetskog rata ovde bilo sedište srpske Skupštine u kojoj je 7. decembra 1914. doneta Niška deklaracija u kojoj su bili navedeni ratni ciljevi.