U Srbiji je ekološka svest veoma niska, država donosi dosta zakona i pravnih akata u oblasti zaštite životne sredine, dok se u praksi malo šta realizuje, ocenio je Marko Vujić sa Fakulteta političkih nauka na javnoj debati „Mladi, zeleni, ali iskusni: Zelene prakse u Srbiji“, koju je organizuoval Evropski pokret u Srbiji i EU info centar.

Deklarativno se donose akti, a malo šta iz tih strategija se realno sprovodi u delo, ukazao je Vujić. Prema njegovom mišljenju, oni koji treba da reaguju na zagađivanje životne sredine to ne čine i „ne sprovode slovo zakona onako kako je to predviđeno“. Država mora stajati, sistemski i pravno, iza ekoloških praksi koje će zaista nešto promeniti, konstatovao je on.

Žaklina Živković iz Grupe za analizu I kreiranje javnih politika podsetila je da su u Evropi „zelene prakse“ celovit i sveobuhvatan pojam I potreba društva da zaštiti prirodu.

Danas je slučaj da „zelene prakse“ menjaju prirodu politike i samog društva, vezane su i za ekonomiju, poljoprivredu i za ljudska prava, naglasila je Živković.

FoNet

Ona je dodala da je zeleni pokret danas samo u suštini ekološki, jer predstavlja mnogo više od toga.

“Nema zelenog pokreta bez suštinske demokratizacije, participacije ljudskih prava i sloboda, bez solidarnosti, bez nenasilja”, zaključila je Živković, koja je zamerila mladima što se vrlo retko uključuju u te teme, iako bi trebalo da imaju ključnu ulogu u tome.