„Ne treba proces pristupanja EU da nas natera da nešto uradimo da bismo zaštitili životnu sredinu i  borili protiv klimatskih promena. Mi to treba da radimo zbog nas samih, jer je to naša potreba, a ne samo obaveza. Priča o borbi protiv klimatskih promena nije samo pitanje etike i morala, ili želje za očuvanjem zdravlja i produžetkom životnog veka, već i pitanje ekonomije. Građani i civilne organizacije su ti koji treba da nateraju vladu, ministarstva, političare da se bave ekologijom izistinski, a ne samo u predizbornim kampanjama“.

Prethodni redovi su rezime razgovora u Novom Sadu tokom javne debate na temu „Pariski sporazum i poglavlje 27 – šta nas očekuje“, koju je organizovao EU Info point Novi Sad. Na ovu temu u trosatnoj diskusiji i pred mnogobrojnim učesnicima, odgovarali su šef Sektora za klimatske promene Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije Danijela Božanić, predstavnik UNDP Srbija Miroslav Tadić i predsednik Udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ Igor Jezdimirović.

Panelisti su, između ostalog, govorili i o tome da su ciljevi EU u oblasti klime i energije do 2030: smanjenje emisije GHG gasova za 20 odsto u odnosu na nivo iz devedesetih godina, povećanje udela potrišnje ebergije iz obnovljivih izvora na 20 odsto, kao i povećanje energetske efikasnosti.

pariski-3

Politika životne sredine EU ima ima cilj promociju održivog razvoj i očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije, čulo se u ovoj diskusiji. Takođe je objašnjeno da su propisi EU iz oblasti životne sredine izuzetno obimni i čine jednu trećinu ukupnog broja propisa EU a da je njihovo renošenje u pravni sistem Srbije prvi korak koji mora da se nastavi primenom i sprovođenjem tih propisa.

U debati su učestvovali predstavnici civilnog sektora mnogih nevladinih organizacija koje se bave ekologijom, kao i naučni radnici fakulteta Univerziteta Novi Sad, zainteresovani za značaj potreba i obaveza koji nalaže Pariski sporazum i pregovaračko poglavlje 27. Predstavnica Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Danijela Božanić pozvala je učesnike da sve što smatraju da je korisno za dalji zajednički rad u ovoj oblasti – sugestije, istraživanja, savete, mišljenja, podatke dostave Ministarstvu.

Diskusija je pokazala i da su sagledavanje i borba protiv klimatskih promena na lokalnom nivou izuzetno značajne i velike. Jedan od učesnika postavio je pitanje šta ministarstvo može da uradi da bi sprečilo neke loše lokalne poteze , koji štete zacrtanom cilju kada je zaštita životne sredine u pitanju. Dati su primeri kako lokalna samouprava u Novom Sadu umesto parkova, čija površina je propisana, gradi parkinge, dok se u Beočinu, gde građani muku muče sa zagađenjima iz fabrike cementa, iako po zakonu, ne održavaju čak ni javne rasprave na temu zaštite životne sredine.