Vreme koje provedemo u pažljivom čitanju deklaracija na proizvodima, neuporedivo je kraće od onoga koje bismo mogli provesti u čekaonicama kod lekara zbog mogućih problema izazvanih nepravilnom ishranom i zato je važno da razumemo šta nam deklaracije govore. Ovo je jedan od zaključaka diskusije „Dobar, loš, zao – ko je ko među mastima i šećerima“, koju je povodom 16. oktobra – Svetskog dana hrane, organizovao novosadski EU info kutak u saradnji sa Asocijacijom potrošača Srbije.

Koje su dobre i loše masti, šta su zasićene i nezasićene, a šta transmasti, gde se nalaze dobri i loši ugljeni hidrati, bile su neke od tema o kojima je pričala dr Anamarija Mandić sa novosadskog Naučnog instituta za prehrambene tehnologije. Ona se osvrnula i na Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane i istakla da je između ostalog važno da na ambalaži budu jasno istaknuti alergeni ukoliko ih proizvod sadrži. Nutricionistkinja Željka Šoš govorila je o tome koje navike u ishrani doprinose boljem zdravstvenom stanju te na koji način, jednostavnim postupcima, možemo u kućnoj radinosti napraviti zdrave namaze, umesto margarina i ulja čije korišćenje je rasprostranjeno u ishrani.

Diskusija je organizovana povodom 16. oktobra – Svetskog dana hrane, koji je 1945. godine proglasila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Ove godine fokus je na temi smanjenja broja gladnih u svetu, jer prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 820 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti. Sukobi, ekstremni vremenski uslovi povezani sa klimatskim promenama, ekonomski pad i ubrzani rast broja osoba sa prekomernom težinom umanjuju efekte borbe protiv gladi i neuhranjenosti.  Kako kažu iz FAO, sada je vreme da se ovaj proces ubrza. „Svet može postići nulti stepen gladi ako se ujedinimo i povežemo nacije, kontinente, sektore i profesije“, poruka je FAO. Detaljne informacije o kampanji #ZeroHunger nalaze se na sajtu www.fao.org.