Od 2001. do danas je Evropska unija je kroz više od 600 projekata donirala Srbiji tri milijarde evra bespovratnih sredstava, receno je danas na predstavljanju brosure „Rastemo zajedno 2“ koju je izdao EU info centar.

U brošuri je predstavljena selekcija najuspešnijih projekata koji su sprovođeni širom zemlje, i koji obuhvataju svkoro sve oblasti  – od energetike i pomoći zdravstvu, zatvaranja kolektivnih centara, do manjih projekata. To je druga brošura u kojoj su predstavljene „uspešne priče“, a u pripremi je i treći deo. Prezentacija drugog dela održana je EU štandu Sajma knjiga.

,,U ovim publikacijama je predstavljen jako veliki broj projekata. Od onih koji su ogromne vrednosti od, recimo 14 miliona evra sa koliko je finansiran projekat zatvarabja koektivnih centara ’Za bolji život’ , do manjih projekata, mnogo manje vrednosti, ali ličnih priča koje nemaju značajnu materijalnu vrednost ali veoma utiču na poboljšanje života’’, objasnila je savetnica za javno informisanje EU info centra Marina Rakić. Ovo se ogleda, primera radi, u podršci samozapošljavanju samohranih majki.

Svoj primer predstavila je ovom prilikom Biljana Cakić iz Leskovca, samohrana majka tri sina koja je, zahvaljujući sredstvima EU kroz projekat „Ekonomsko osnaživanje samohranih majki“ otvorila fitnes klub. ,,Klub sam otvorila 2014. Godine. On je i danas samoodrživ, od njega živimo ja i moja deca i nemam nameru da odustanem od tog biznisa’’, odlučna je Cakićeva. U okviru tog projekta je, osim bespovratne pomoći za 10 samohranih majki iz Beograda, Novog Sada, Leskovca, Niša i Kragujevca, izvršena i sistemska promena, odnosno podneti su amandmani na odgivarajući zakon kojim se bolje reguliše status samohranih roditeja.

Emil Vaš/EUIC

Emil Vaš/EUIC

Sličan primer izneo je  i Vukosav Sredojević iz Ljiga koji je 2004. godine najpre u lokalnom klubu otvorenom uz podršku EU naučio osnive interneta da bi potom osnovao ceb sajt putem koga je prodavao rakiju koju je njegov otac pekao. ,,Ostvario sam nekoliko desetina hiljada pregleda za samo par meseci, pšto je za tadašnje pojmove, kada nije bilo još ovoliko sajtovam bio zaista mnogo. Počeli su da rakiju pazare ne samo ljudi iz Srbije, nego sam ubrzo počeo da dobijam i pozive iz inostranstva, tačnije iz Češke’’, priseća se 27-godišnji Sredojević, koji danas radi kao web developer u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“. On je, kao jedini predstavnik zemlje ne-članice EU, u decembru 2015. godine dobio plaketu Evropske komisije nazvanu „Moja priča o e-učešću“, koja se dodeljuje najzanilmljivijim primerima dobre prakse saradnje između EU i građana.

Emil Vaš/EUIC

Emil Vaš/EUIC

Program menadžerka Delegacije EU u Srbiji Maja Vučković-Krčmar podsetila je na pomoć koju je EU uputila nakon velikih poplava u maju 2014. godine u Srbiji. ,,Nikada tako brza reakcija Evropske komisije nije bila. Ona je za samo mesec i po dana odobrila sredstva što je za njene (Komisije) pojmove ekstremno brzo’’, istakla je Vučković-Krčmar. Dodala je da je veoma značajno da se, osim pomoći grantistima i kroz takozvane anje projekte, ima u vidu velika, sistemska pomoć koju je EU dala Srbiji. Kao primer za to, Vučković-Krčmar navela je pomoć Unije u uspostavljanju sistema palijativnog zbrinjavanja u Srbiji kojim su centri za palijativnu negu uvedeni u bolnice širom zemlje, kao i na nabavku ambulantnih vozila koja su „prešla milione kilometara i koja i danas viđamo na našim ulicama“.