Organizovane posete logoru ,,Crveni krst’’ i spomen-parku Bubanj su, uprkos hladnom vremenu, izazvale veliko interesovanje Nišlija. Kroz stručno vođenje posetioci su saznali više detalja o antifašističkom nasleđu iz Drugog svetskog rata, stradanjima i želji za slobodom više hiljada ljudi u Nišu.

Istoričar i kustos narodnog muzeja u Nišu Nebojša Oimić proveo je posetioce kroz logor na Crvenom krstu kroz koji je u periodu od 1941. do 1945. prošlo više od 30 hiljada logoraša. ,,U jednoj sobi je spavalo i do 140 ljudi. Dnevno su se sobe grejale sa samo dve cepanice, logoraši su spavali na slami, sabijeni jedni uz druge kako bi se međusobno grejali telima’’, opisivao je Ozimić uslove života u ovom logoru.

 Na ovom mestu se dogodilo i jedino organizovano bekstvo u bilo kom logoru Trećeg rajha 12. februara 1942. koje je predvodio student prava iz Zagreba Branko Bjegović. ,,Na ideju o organizovanom bekstvu tokom uobičajene večernje šetnje u krugu logora se došlo nakon informacije da će doći do masovnog streljanja logoraša. S obzirom da je bio februar i sneg dubine 70 centimetara, Nemci nisu očekivali da će u takvim uslovima ljudi odlučiti da beže’’, kazao je Ozimić i podsetio da su od 147 begunaca četrdesetdvojica poginula tokom bekstva.

Nakon bekstva usledila je kazna Nemaca – na Bubnju je tokom samo jednog dana streljano između 1200 i 1400 ljudi. Ovo stratište je bilo i naredno mesto koje je grupa obišla kroz događaj ,,Upoznajmo svoje nasleđe’’ u organizaciji EU info kutka Niš.

O značaju Bubnja i slobodarskoj simbolici koju ovaj spomen-park nosi govorila je arhitektica-konzervatorka dr Aleksandra Mirić. ,,Ljudi su na Bubanj dovoženi u kamionima u koje je smeštano i po 120-oro ljudi  – takozvanim dušegupkama. Ovde su bili streljani i zakopavani u rake. Na ovom mestu je stradalo između 4000 i 12000 ljudi’’, kazala je na Bubnju Mirić. Ona se osvrnula na značaj Bubnja kroz istoriju – od utrine na kojoj su ljudi napasali stoku preko vojnog utvrđenja iz turskog perioda, mesta stradanja više hiljada ljudi tokom Drugog svetskog rata do današnjeg spomen-parka koji čine spomenici – tri pesnice kao simbol otpora, memorijalna staza i mermerni reljef sa porukama slobode, arhitektonsko delo Ivana Sabolića.

,,Tri pesnice čija je visina 16, 14 i 13 metara nemaju nikakve religijske niti ideološke simbole već predstavljaju simbol prkosa i univerzalnu vrednost slobode’’, kazala je Mirić koja je podsetila na želju arhitekte Sabolića da Bubanj bude mesto na kome će buduće generacije uživati u progresu koji je sloboda donela.