Zaposleni u Rudarskom basenu „Kolubara“, poljoprivrednici, predstavnici udruženja građana, preduzetnici ali i predstavnici lokalnih vlasti, bili su gosti tribine „Lazarevac posle Kolubare – šta nas čeka kad kopovi utihnu i možemo li nešto da naučimo iz iskustava Evropske unije“, održane u sredu, 8.februara 2017. godine biblioteci „Dimitrije Tucović“ iz Lazarevca, članici Euteka mreže biblioteka.

Posećenost tribine i živa diskusija nakon izlaganja, pokazali da je ovo tema od vitalne važnosti za Lazarevčane, opštine koja ekonomski gotovo u potpunosti zavisi od ovog basena, jer je od ukupnog broja zaposlenih u RB „Kolubara“ čak oko 40 % iz Lazarevca. Lokalna sredina je, pokazala je ova tribina, svesna da je neminovno da ovaj državni sistem prođe kroz određenu transformaciju tokom procesa priključivanja Srbije Evropskoj uniji ali i da su oni, kao žitelji ove opštine, spremni da i sami učestvuju u tome i doprinesu da ta promena, na kraju, ima pozitivan uticaj na život Lazarevčana. Osim direktnog ekonomskog uticaja na Lazarevac, „Kolubara“ ima i neposredan uticaj na nivo ekološke zaštite u ovoj sredini i to je, čulo se na tribini, ne samo ozbiljan problem već i uzrok čestih polemika u ovoj opštini.

Dr Slobodan Radosavljević, rukovodilac Sektora za zaštitu životne u RB „Kolubara“ upoznao je prisutne sa naporima koje ovaj basen ulaže ne bi li podigao standarde ekološke zaštite u svom radu i najavio da će 2017.godina, prema planiranim ulaganjima u ovaj segment rada i odobrenim projektima, biti najdinamičnija do sada. Zanimljivo je bilo čuti da RB „Kolubara“ ima jedan od najsavremenijih sistema za površinsku eksploataciju u Evropi. Nabavljena je i mobilna laboratorija za kontrolu kvaliteta vazduha, obezbeđeni svi uslovi za dobijanje integrisane dozvole  za postrojenje toplane u Vreocima.

Rekultivacija korišćenog zemljišta i pošumljavanje– vrlo važan način minimiziranja štetnog uticaja basena na okolinu ali i dobar primer za usmeravanje sudbine ovog sistema u budućnosti – teme su koje zaokupljaju Lazarevčane. Predstavnici pčelarskih udruženja, vrlo aktivnih u ovom kraju, bili su zainteresovani da čuju kako se pošumljavaju površine na kopovima, koje vrste biljaka se sade. „Koristimo svaku slobodnu površinu za pošumljavanje, naša služba za biološko pošumljavanje je angažovana svakodnevno, trenutno sadimo drveće bele trešnje i oraha, uradićemo biološku rekultivaciju na svim slobodnim površinama“, objasnio je dr Radosavljević, dodajući da su neki pošumljeni delovi Kolubare sada već ucrtani u turističke mape pa ih zainteresovani turisti obilaze. Na nekadašnjem odlagalištu, tako, sada rastu sekvoje i drugo tropsko drveće, moglo se čuti na tribini.

Ipak, neminovnost transformacije ovog državnog sistema, uslovljena ne samo procesom priključenja EU već i globalnim ekonomskim, klimatskim, društvenim promenama, biće značajna tema za Lazarevčane narednih godina zbog jasne ekonomske zavinosti opštine od Kolubare ali i zbog toga što se ne vidi jasna strategija kako će se to odraziti na njihovu budućnost.

„Srbija je deo jedinstvenog energetskog tržišta Evrope i kroz tu prizmu treba posmatrati buduće promene. Mi smo, kao država, preuzeli na sebe određene obaveze u tom smislu i, da bismo mogli da funkcionišemo na tom jedinstvenom tržištu, mi određene promene svog energetskog sistema treba da izvedemo“, pojasnio je Aleksandar Macura, iz Tima Evropa Srbija, ekspert za javne politike Evropske unije iz oblasti energetike. „Odluka o nastanku RB „Kolubare“ je posledica određenih političkih i ekonomskih kretanja u tom trenutku, ne samo u tadašnjoj Jugoslaviji nego u svetu. Okolnosti su se od tada, a to je bilo pre četrdesetak godina, znatno promenile i treba da svi budemo svesni toga i da tražimo rešenje koje najviše odgovara sadašnjim, novim okolnostima. Ima brojnih iskustava u Evropi, u zemljama koje su se prilagođavale jedinstvenom energetskom tržištu ili koje su zatvarale rudnike ili im menjale namenu, pa tu možemo tražiti korisna rešenja“, dodao je Macura.

Govoreći o tome da će usklađivanje sa standaradima Direktive EU o zaštiti životne sredine Srbiju koštati više od osam milijardi evra, Macura je pojasnio da ekspertske procene pokazuju, a iskustvo dokazuje da će koristi od tog usaglašavanja, biti znatno više.

Na tribini je govorila i Gordana Stević, članica Opštinskog veća zadužena za ekologiju, koja je građane informisala da će opština ove godine sredstva namenjena za očuvanje životne sredine usmeriti na poboljšanje kvaliteta vazduha, zaštitu vode i na edukaciiju stanovnika o značaju ekologije.

Biblioteci „Dimitrije Tucović“ iz Lazarevca, inače smeštenoj u impresivnu zgradu koja je zadužbina kraljice Natalije Obrenović, pre tribine je uručena Euteka polica koja je samo prvi deo opreme budućeg EU info kutka u ovoj biblioteci.