Početna

8 stvari koje niste znali o elektronici

Vesti

NEUWalk projekat razvio je inovativne sisteme neuroloških proteza koje omogućuju osobama koje pate od teških povreda kičmenog stuba da ponovo hodaju, ili pak pomažu obolelima od Parkinsonove bolesti.

1. Nanoelektronika i pametni sistemi pomažu miševima da hodaju i penju se uz stepenice nakon povrede kičmenog stuba. NEUWalk projekat razvio je inovativne sisteme neuroloških proteza koje omogućuju osobama koje pate od teških povreda kičmenog stuba da ponovo hodaju, ili pak pomažu obolelima od Parkinsonove bolesti. Mikro i nanoeletronika su u samoj srži složenih električnih stimulacionih sondi, ugrađenih direktno u kičmeni stub pacijenta. Sonde pomažu da mozak ponovo uspostavi vezu sa ekstremitetima koja je prekinuta zbog povrede. Ovo omogućava obnovu kontrole pacijenta nad sopstvenim udovima.

CTRL/click na sliku da biste pogledali video.

ec.europa.eu/digital-agenda/en/news/walking-again-after-spinal-cord-injury

EPFLnews

2. Senzore pokreta i rotacije na vašem pametnom telefonu, tabletu ili Wii-u, uglavnom proizvodi evropska kompanija STMicroelectronics.

3. Evropski istraživači su razvili dijagnostičke naprave koje možemo videti u akcionim filmovima i tehno-trilerima, uključujući i flastere koji putem znoja otkrivaju da li je osoba konzumirala kokain kao i čip koji brzo i lako pronalazi patogene mikroorganizme u hrani. Flaster za otkrivanje kokaina, koji je razvijen kroz projekat LabOnFoil, može da detektuje narkotike kroz znoj i trenutno je u procesu komercijalizacije. U projektu je takođe razvijen i čip koji pronalazi bakterije, na primer salmonelu u živinskom mesu, po pristupačnoj ceni za samo nekoliko sati, iz čega mogu proizići značajne dobrobiti po javno zdravlje. Pročitajte strip i Kordisovu priču o projektu, www.labonfoil.eu/media/mvexample.htm

4. Najsavremeniji mikroprocesori sadrže 800 miliona tranzistora od kojih je svaki debljine 32 nanometra. Poređenja radi, list papira je debeo 100000 nanometara.

5. Tehnologije za prikupljanje energije će uskoro omogućiti izradu pejsmejkera koji će se napajati samim otkucajima srca, a uklanjanje baterija će produžiti vek trajanja na desetine godina. Projekat e-BRAINS  razvija module veličine 2-3 centimetra, koji će, ugrađeni u ljudsko srce, pretvarati mehaničke pokrete srca u energiju. Ovo znači da pacijent neće morati da se na svakih nekoliko godina podrvrgava operaciji menjanja baterija na pejsmejkeru

Pacemakerbatt

6. Elektronika takođe može da učini lečenje raka bržim i jeftinijim. Projekat MIRACLE, koji finansira EU, razvija male, jeftine, u potpunosti automatizovane tehničke sprave koje iz periferne cirkulacije izoluju ćelije tumora koje cirkulišu i analiziraju ih pojedinačno. Uočavanje cirkulišućih ćelija tumora na vreme, moglo bi da skrati vreme otkrivanja tumora. MIRACLE razvija takozvane “čipove sa laboratorijom” koji uzimaju cirkulišuće ćelije tumora iz krvi, identifikuju ih i analiziraju i do 20 tumor-markera koji lekarima pružaju presudne informacije o terapiji koja će delovati kod određenog pacijenta. Ovo u velikoj meri može da pomogne lekarima da utvrde razvoj raka ili individualnu reakciju pacijenta na terapiju. Testiranje u realnom vremenu znači da će pacijenti primati isključivo terapiju za koju lekari pouzdano znaju da će delovati, što znači manju stopu smrtnosti od raka i manje nepotrebne patnje za pacijenta.

7. Mikročipovi se proizvode u čistim sobama koje su otprilike 100000 puta čistije od najbolje opremljenih operacionih sala, kad su u pitanju čestice u vazduhu (npr. prašina, mikroorganizmi itd.).

8. Očekuje se da za deset godina elektronske komponente i podsistemi predstavljaju polovinu vrednosti automobila. Elektronika može značajno da podigne nivo efikasnosti, opseg vožnje, bezbednost i energetsku efikasnost vozila. Projekat OpEneR ugrađuje elektronske komponente u podsisteme automobila, omogućavajući prilagodljivim tempomatima sa regenerativnim kočnicama da u obzir uzmu uslove na putu (nagib, gustinu saobraćaja, vremenske prilike, saobraćajne nesreće, saobraćajnu signalizaciju) koristeći 3D GPS, senzore okoline kao i tehnologije povezanih automobila. Na primer, ako se u blizini dogodi nesreća, senzori automobila je mogu uočiti pre vozača i mogu da zaustave vozilo brže nego što bi to mogao vozač.