Sve o Evropi

Nakon Drugog svetskog rata ideja ujedinjene Evrope prvobitno je bila usmerena na sprečavanje eventualnih daljih ratnih sukoba i na očuvanje mira i stabilnosti na Starom kontinentu. Politika proširenja je bez sumnje jedna od najuspešnijih politika Evropske unije jer je obezbedila stabilnost i prosperitet zemljama članicama tokom proteklih 50 godina. Sa svojih 500 miliona stanovnika Evropska unija je danas prerasla u jedinstven oblik političke i ekonomske saradnje sa početnih šest na 27 zemalja članica. Unija je globalni igrač u mirovnim misijama i najveća trgovinska zona na svetu, kao i najznačajniji svetski davalac razvojne pomoći. Mada se umnogome razlikuju, države članice EU su ujedinjene u posvećenosti miru, demokratiji, vladavini prava i u poštovanju ljudskih prava. Vrata EU otvorena su za sve evropske zemlje koje žele da joj se priključe kroz jedan potpuno demokratski proces. Konačna odluka je na samim građanima Srbije.

EU je važan globalni igrač kako u ekonomskom, tako iu političkom smislu. Pripadanje jednoj ovakvoj organizaciji donosi važne koristi državama, privredi, kao i građanima, jer obezbeđuje stabilnost, mir i prosperitet. Uslovi koje zemlja treba da ispuni da bi se priključila EU podrazumevaju niz reformi koje čine osavremenjavanje političkog, ekonomskog i pravnog sistema. Sve ove reforme imaju za cilj uvođenje evropskih standarda u funkcionisanje države i poboljšanje uslova života svakog građanina Evropske unije. Tokom procesa integracija ove važne reforme realizuju se uz političko usmeravanje i finansijsku pomoć EU. Reforme su potrebne kako bi se omogućio bolji život građana nezavisno od toga da li će oni na kraju glasati za članstvo u EU ili ne.

EU se već šest puta proširivala i ta proširenja su praćena pozitivnim iskustvima, koja su pokazala da pristupanje poboljšava kvalitet života građana i životni standard u zemljama koje se priključuju. Iskustvo pokazuje da su zemlje koje su se do danas pridružile EU ostvarile značajan razvoj ekonomskog sektora zahvaljujući političkoj stabilnosti i novim tržišnim mogućnostima i prilikama za ulaganje. Realizacija svih preduslova od strane srpske administracije biće od koristi i za zemlju i za njene građane.
Dokaz pozitivnih rezultata prethodnih proširenja jeste taj da se jaz u pogledu životnog standarda u različitim delovima Unije smanjuje zbog integracija, dok BDP po glavi stanovnika (bruto društveni proizvod koji je standardna mera bogatstva) u zemljama poput Kipra i Slovenije raste i približava se proseku na nivou EU. Evo nekoliko činjenica: nakon proširenja iz 2004, u Evropi je za četiri godine stvoreno tri miliona novih radnih mesta; trgovinska razmena između starih i novih članica se utrostručila sa otprilike 150 milijardi na 450 milijardi evra i ekonomski rast u novim zemljama članicama imao je prosečnu stopu od 1,75 odsto godišnje od 2000. do 2008. godine.

Srbija jeste i oduvek je bila evropska zemlja u istorijskom, geografskom i kulturnom smislu i zato je punopravno članstvo u EU prirodno rešenje za Srbiju i njene građane. U ekonomskom pogledu, takođe, Srbija je čvrsto vezana za evropsko tržište, budući da se 57 odsto njene ukupne trgovinske razmene obavlja sa EU. Ulaskom u punopravno članstvo Srbija će sedeti za stolom sa kreatorima politike EU i tako uticati na sve odluke Evropske unije, direktno birajući svoje predstavnike u Evropskom parlamentu. Ministri i šef države prisustvovaće zasedanjima Evropskog saveta i Saveta ministara i učestvovaće u radu svih drugih tela zaduženih za odlučivanje na nivou EU. Pored toga, članstvo će doprineti daljoj stabilizaciji političkih i ekonomskih reformi i pozitivno će uticati na dobrobit građana Srbije (pozitivne i direktne promene u svakodnevnim životima mogu se uočiti u oblastima kao što su zaštita životne sredine, zdravstvo, bezbednost na radu, zaštita potrošača, konzularna prava, bezbednost hrane i drugo).

Nakon članstva već značajna finansijska sredstva EU dramatično će se uvećati kroz strukturne fondove koji se troše na dalje investicije u infrastrukturu, zaštitu životne sredine iu regionalni razvoj. Ogromno unutrašnje tržište na kome granice ne postoje, od Malte pa sve do Finske, dovešće do jače konkurencije, a time i do većeg izbora i nižih cena robe, kao i do mogućnosti za ulaganje evropskih firmi u Srbiji, ali će omogućiti i srpskim preduzećima da počnu da stvaraju svoju mrežu u Evropi.

Pristupanje EU tiče se, pre svega, građana Srbije. Ali kakve promene će to uneti u naše živote? Nepostojanje granica između zemalja članica EU omogućiće jednostavno putovanje, kao i pravo i mogućnost stanovanja, rada, studiranja ili penzionisanja u bilo kojoj državi članici. Poslovni ljudi iz Srbije moći će da otvore preduzeća u državama članicama i da tamo šire svoje poslovanje koristeći mogućnosti koje nudi tržište od 500 miliona ljudi. Srpski poljoprivrednici moći će da koriste evropske poljoprivredne fondove poput ostalih evropskih poljoprivrednika. Srbija će morati da uvede striktna pravila i zakone u raznim oblastima i građani će time iskusiti bolji kvalitet života kroz čistiji vazduh koji udišu, vodu koju piju, kroz kvalitet i bezbednost hrane, kroz pravila koja obezbeđuju poštovanje njihovih prava kao potrošača. Ukoliko želite da saznate više o ovoj temi, posetite EU info centar u Beogradu!

Proces integracije Srbije je u poslednje vreme imao pozitivan tok i dosta je odmakao. Kao rezultat ovog napretka građani Srbije i preduzeća već osećaju određene koristi kako od ukidanja viznog režima, tako i od Prelaznog trgovinskog sporazuma. U oktobru 2011. Evropska komisija iznosi svoje mišljenje o spremnosti Srbije da postane kandidat za članstvo u EU. Status kandidata otvara perspektivu za prelazak na sledeću fazu – otvaranje pregovora. Po okončanju pregovora Srbija i zemlje članice Evropske unije potpisuju Ugovor o pristupanju EU nakon usvajanja tog ugovora u Evropskom parlamentu. Ugovor zatim mora da bude ratifikovan u Srbiji, ali iu svim državama članicama EU u skladu sa njihovim ustavnim odredbama (u parlamentu ili na referendumu).

Pristupanje je postepeni proces. Srbija je na više načina već članica EU zato što učestvuje u raznim programima Evropske unije u oblasti obrazovanja, kulture i svakako u ekonomskom pogledu. Srbija će dodatno morati da u potpunosti ispuni takozvane kriterijume iz Kopenhagena. To su osnovni kriterijumi za sve zemlje koje žele da se priključe EU još od 1993. Prema njima, zemlja koja želi da postane članica Unije mora da ispuni političke i ekonomske uslove i, konačno, da primeni celokupno pravno nasleđe EU u nacionalnom zakonodavstvu (ackuis communautaire). Ovaj proces ponekad nije lak, ali to jeste put ka boljem životu. Brzina integracija umnogome zavisi od kapaciteta i posvećenosti Srbije ispunjenju postavljenih preduslova.

Preostalo je još dosta posla na ostvarenju svih reformi koje Srbija treba da sprovede. Međutim, ne postoje nikakve obaveze da se Srbija učlani, a poslednju reč će svakako imati građani, koji će na kraju referendumom odlučiti da li Srbija treba da pristupi EU ili ne.

Glavna odgovornost leži na institucijama Srbije, a konačnu odluku donose sami građani Srbije i zemlje članica EU. Srbija će, kao što je bio slučaj i sa ostalim zemljama, morati da ispregovara svih 35 poglavlja sa Evropskom unijom. Na kraju pregovora o članstvu Srbije odlučivaće sve države članice EU referendumom ili u parlamentu, Evropski parlament, ali sa druge strane i građani Srbije. Način pristupanja EU je tako definisan da je praktično omogućeno demokratsko odlučivanje svih kojih se priključenje tiče: i država članica i države koja se priključuje.

Malo ljudi u Srbiji zna da je EU daleko najveći donator sredstava zemljama zapadnog Balkana, sa obimnom finansijskom pomoći, čiji je najveći deo usmeren u Srbiju. Od 2000. godine do sada Srbija je dobila 2,2 milijarde evra, što je oko 200 miliona evra bespovratne finansijske pomoći godišnje. Taj novac se troši na jačanje ekonomskog razvoja Srbije, kao i na različite sektore, kao što su zdravstvo, transport, infrastruktura, energetika, obrazovanje, mediji, građansko društvo i vladavina prava. Sve to pokazuje da je strateški interes EU da primi Srbiju u članstvo – ne toliko u ekonomskom, koliko u političkom smislu kako bi se proširio prostor stabilnosti i kako bi se pomoglo Srbiji, politički i finansijski, da ispuni uslove za članstvo. Međutim, EU je više od novčanih fondova. EU prenosi demokratske vrednosti i promoviše ljudska prava u svim zemljama koje žele da postanu njeni članovi.

Mnogi misle da će Srbija izgubiti svoj suverenitet. Istina je da se jedan deo ovlašćenja za donošenje odluka dobrovoljno prenosi na institucije EU, međutim, Srbija će zauzvrat biti zastupljena u svim evropskim institucijama i učestvovaće u procesu odlučivanja, dobiće mesto za pregovaračkim stolom zajedno sa drugim državama članicama EU. Što se tiče nacionalnog identiteta, Francuzi nisu manje Francuzi niti su npr Grci manje Grci otkad su članovi EU. Ujedinjena, ali raznolika Evropa poseduje važnu i jedinstvenu vrednost, sa interesantnom raznolikošću naroda, jezika i kultura. Srbija će obogatiti Uniju svojim specifičnostima kao što su muzika, rakija, kajmak, proja itd Srpsko tržište je relativno malo u poređenju sa velikim evropskim unutrašnjim tržištem i srpska preduzeća i brendovi će sigurno imati koristi od ulaska na globalno tržište EU.