Gaj de Loni

Dok temperatura pada, a čitave porodice i dalje pristižu u Evropu u potrazi za zaštitom i boljim životom, UNICEF i njegovi partneri neumorno rade kako bi pomogli najmlađim putnicima.

ŠID, Srbija, 2. decembar 2015. – Iznajmljeni autobusi poređani na železničkoj stanici u Šidu istovaruju putnike na srpskoj strani granice sa Hrvatskom. I dok ljudi stoje u redu i čekaju da policija proveri njihova dokumenta, postaje očigledno da se najmlađi među njima smrzavaju na temperaturi tek iznad nule. Jedan dečak, donedavno beba, sedi na zemlji u jednoj iznošenoj cipeli. Drugo stopalo mu je boso.

Od vrelog sunca u Siriji do hladnog talasa u Srbiji – vremenske prilike su samo jedna od nedaća koju teško podnosi veliki broj pristiglih. Na svom napornom putovanju kroz zemlje Zapadnog Balkana, mnogi migranti i izbeglice bežeći iz toplijih krajeva kasno uvide da njihova odeća i obuća nisu prikladni za drugačije vremenske uslove – ili se naprosto raspadaju nakon mukotrpnog putovanja.

Razlog za uzbunu

Ovo je jedna od situacija koja momentalno diže uzbunu među radnicima u centrima za pomoć izbeglicama.

„Veoma sam zabrinuta – vreme ovde ume da bude ledeno a veliki broj dece nije prikladno obučen“, kaže Veihui Veng, stručnjak za zaštitu dece u organizaciji World Vision International, jednoj od organizacija koje rade sa UNICEF-om na obezbeđivanju prostora i opreme za pomoć izbeglicama i migrantima.

„Danas sam već naišla na troje dece koja nisu imala adekvatnu obuću i odeću. Kada je vlažno, deca se razboljevaju jer ne jedu hranljive namirnice“, kaže ona. „Putovanje zaista dugo traje; zamorno je i deca zato dobijaju respiratorne infekcije i temperaturu. Odojčad ponekad ne preživi čitavo putovanje. Nedavno nam je preminula beba stara osam dana.“

Presevo-Sasa_Djordjevic1

Foto: Beta Saša Đorđević

Smanjenje rizika

UNICEF i njegovi partneri rade na smanjenju rizika za najmlađe putnike i njihove porodice. Odeljenje Evropske unije za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (ECHO) je dalo bespovratna sredstva u iznosu od dva miliona evra kako bi pomoglo deci da izdrže put kroz Srbiju i Bivšu jugoslovensku Republiku Makedoniju. Troje od desetoro od oko 400.000 ljudi koji koliko ih je u protekla četiri meseca prešlo preko „balkanske rute“ u potrazi za utočištem u Evropi, jesu deca.

Novac je usmeren na nabavku osnovnih zimskih stavki poput odeće, obuće i ćebadi, kao i hrane za decu različitog uzrasta. Osim toga, zahvaljujući ovim sredstvima UNICEF i njegovi partneri obezbeđuju i opremaju prostore u kojima deca mogu da se odmore i igraju na suvom i toplom, ali i prostore za majke i bebe, u kojima one mogu da doje svoju decu u miru.

Zimske čarape

Na železničkoj stanici u Šidu, rezultati ove pomoći se odmah uočavaju. Humanitarni radnici brzo odvode bosu decu u montažni objekat na parkiralištu gde im obuvaju zimske čarape i cipele. Drugoj deci oblače postavljene jakne koje će ih, na olakšanje roditelja, štititi od hladnoće.

Toplota i radost„Put je bio strašno naporan – detetu je bilo hladno i razbolelo se zbog hladnoće“, kaže Džafar Habibi, krojač koji je doputovao sa svojom ženom Zaharom i trogodišnjom ćerkom Aziz Zaharom iz Čarikara, nedaleko od glavnog grada Avganistana, Kabula.

Najmlađi član porodice je sada utopljen – i radostan – u naizgled lošem okruženju ovog napuštenog motela. Vlada Srbije je preobratila ovo odmaralište na autoputu u Adaševcima, nedaleko od granice sa Hrvatskom, u jedinstveni centar za pomoć izbeglicama i migrantima, dok je UNICEF dobio dozvolu da u okviru objekta napravi prostor za boravak dece. Aziz se raduje dok njiše kesom u kojoj su šarene plastične kocke i počinje da se igra sa drugom decom.

„Znači nam što postoje ovakva mesta u kojima mogu da se igraju, zabavljaju i u kojima su sigurna“, kaže Džafar.

Za Ibrahima, izbeglicu iz sirijskog grada Rake, prostor za decu je prilika za njegovu desetogodišnju ćerku Galiju da nastavi sa svojom omiljenom aktivnošću.

„Njen san je da postane slikarka“, kaže Ibrahim dok gleda Galiju koja je zaokupljena umetničkim materijalom. „Voleo da ima mnogo ovakvih mesta. Bila je odličan đak u školi, ali sada više nema škole.”

Psihološki uticaj

Isprva su prostori za decu i majke sa bebama bili napravljeni u montažnim objektima sa grejanjem, ali budući da je unutrašnjost motela u pristojnom stanju, neke od soba su preuređene čime je obezbeđeno trajnije rešenje.

„U dečjem boravku sam upoznala desetogodišnjeg dečaka koji je na sebi i dalje imao pojas za spasavanje koji je nosio u Grčkoj. Njegova majka mi je rekla da ga od tada nije skinuo. Takav je psihološki uticaj koji putovanje može ostaviti na dete. Prisustvo psihologa je veoma korisno jer oni mogu deci pomoći da se izbore sa stresom od putovanja; još uvek su daleko od toga da taj stres prevaziđu do kraja.“Osim što obezbeđuju odeću i mesto za odmor, u sastavu centara ima i medicinskog osoblja i psihologa koji pomažu porodicama da se izbore sa stresom nakon puta. Veihui Veng kaže da je ovakav vid pomoći preko potreban.

Obezbeđivanjem zimske odeće i prostorija sa grejanjem za odmor i zajednički boravak, izbeglice i migranti imaju veće šanse da do krajnjeg odredišta stignu u zadovoljavajućem fizičkom i mentalnom stanju.

Tekst je preuzet sa sajta UNICEF-a
http://www.unicef.org/infobycountry/serbia_86432.html