U godinama krize kultura je marginalizovana

U godinama ekonomske krize, politike štednji i najdrastičnijih reformi u javnom sektoru, kultura je marginalizovana, ocenila je poslanica i bivša predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović u debati „Kultura između tržišta i javnog finansiranja“ Evropskog pokreta u Srbiji održanoj u EU info centru.

Marjanović je rekla da je Vlada Srbije pre neki sat usvojila predlog budžeta za 2017. godinu, da je to obiman dokument koji se mora odštampati u 250 primeraka za poslanike, koji će ga dobiti verovatno sutra.

“Pošto je početak rasprave o budžetu zakazan za ponedeljak, ostaje nam malo vremena za amandmane i da se nešto menja. Kada i menjate nešto, recimo da povećamo izdvajanja za kulturu, neka pozicija se mora smanjiti da bi osnovne cifre prihoda i rashoda ostale iste”, objasnila je Marjanović.

FoNet – Vesna Marjanović

Ona je rekla da ni prethodne vlade nisu imale sluha za finansiranje kulture, a novac bi mogao da se obezbedi na različite načine – kroz poreske olakšice, procenat od igara na sreću ili lutriju.

“Odbor za kulturu i informisanje nema uticaj na Ministarstvo kulturu i informisanje, baš kao što ni parlament nema uticaj na izvršnu vlast”, rekla je Marjanović na pitanje o odlučivanju Odbora o iznosu za kulturu u budžetu.

Pisac i vlasnik izdavačke kuće „Arhipelag“ Gojko Božović reko je da se budžeti za kulturu već godinama kreću od 0,5 do 0,8 odsto budžeta i da većina novca odlazi na plate zaposlenih, na tekuće održavanje i ono što ostane za programe u kulturi.

FoNet – Gojko Božović

“Kultura se ovde doživljava kao trošak”, rekao je on.

Producent Igor Stanković rekao je da svako svoje obraćanje završava zahvalnošću medijima koji isprate Festival autorskog filma i dečjeg festivala „Kids fest“, ali i Ministarstvu kulture i informisanja i Gradu Beogradu, bez kojih ta dva festivala ne bi postojala.

Stanković je rekao da je Festival autorskog filma „apsolutni pobednik“ konkursa Grada Beograda, jer su dobili 30 odsto ukupnih sredstava, ili oko milion dinara.

“Festival je u toku i održava se u dve gradske ustanove i mi ćemo na kraju, na osnovu prodaje karata koje idu od 150 do 300 dinara, Gradu po osnovu korišćenja te dve sale platiti 1,4 miliona dinara”, rekao je Stanković.

Prema njegovim rečima, da na početku nije bilo onih million dinara, festivala ne bi ni bilo.

Mirjana Cvetković iz Stanice za savremeni ples upitala je zašto se o temama finansiranja kulture uvek razgovara bez predstavnika Ministarstva i lokalnih samouprava, koji odlučuju o novcu.

Cvetković je rekla da se o budžetu za 2017. godinu govori kao o razvojnom, ali to ne može biti tačno ako se stalno smanjuju izosi za kulturu, obrazovanje, istraživanje i nauku.