Cirkularna ekonomija predstavlja mogućnost za ubrzani razvoj Vojvodine

Cirkularna ekonomija, kao novi ekonomski model, može biti pravac za dugoročni privredni prosperitet Vojvodine i cele zemlje, uz poštovanje standarda iz oblasti zaštite životne sredine, zaključak je javne debate „Principi održive ekonomije u poljoprivredi i građevinarstvu“ koju je organizovao Arhus centar Novi Sad uz podršku novosadskog EU info kutka.

Cirkularna, odnosno zelena ekonomija je nov pristup koji karakteriše spajanje ekonomije i sistema upravljanja otpadom, kako bi se manje zagađivala planeta i ekonomičnije raspolagalo njenim ograničenim resursima. Ona podrazumeva koncept održivog razvoja uz pomoć koga je moguće odgovoriti na potrebe čovečanstva, koje su u porastu, a ujedno i poštovati mogućnosti naše planete.

Na skupu, održanom u utorak, 14. novembra, na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka, predstavljena je studija izrađena u sklopu projekta „Napredak ka cirkularnoj/održivoj ekonomiji u Vojvodini – pokretači i ometači eko-inicijativa“, koji su finansirali i podržali Misija OEBS u Srbiji, Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost i ERSTE Banka.

Cirkularna ekonomija predstavlja mogućnost za ubrzani razvoj Vojvodine, veću konkurentnost privrede i otvaranje novih radnih mesta, a o rezultatima i primerima dobre prakse u pokrajini govorili su članovi radne grupe koja je vodila istraživanje – glavna konsultantkinja na izradi studije Tanja Petovar, rukovodilac tima za poljoprivredu dr Biljana Viduka, rukovodilac tima za građevinarstvo prof. dr Jelena Atanacković Jeličić, član tima za građevinarstvo doc. dr Igor Maras, te Radoslava Sturap i Branislav Vukotić iz Arhus centra Novi Sad.

Darija Šajin iz Arhus centra Novi Sad istakla je da je cilj ovog projekta i studije koja je njime obuhvaćena da se građani i stručna javnost zainteresuju za koncept cirkularnog pristupa proizvodnji, raspodeli i potrošnji, posebno se baveći dobrim praksama u poljoprivredi Vojvodine, s jedne strane, a sa druge strane, primerima dobre prakse u građevinarstvu i upravljanju otpadom.

U javnoj debati, između ostalih, učestvovali su nacionalna savetnica za pitanje zaštite životne sredine pri Misiji OEBS u Srbiji dr Olivera Zurovac Kuzman, predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Aleksandar Andrić, predstavnica organizacije GIZ Maša Šašić i državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić.

On je istakao da tema zelene ekonomije u građevinarstvu i poljoprivredi još uvek nije stigla na dnevni red, ali Ministarstvo i svi koji se bave tim pitanjima nastojaće da naredne godine ona bude u agendi i da joj se da značaj koji zaslužuje.

„Veliki izazovi su pred nama i kada je reč o poglavlju 27, koje se bavi zaštitom životne sredine. Nova ekološka administracija smatra da nije dobro ući u otvaranje poglavlja bez precizno pripremljenih i dobro obrađenih tema u okviru poglavlja 27. Stoga ćemo taj proces usporiti da bismo dobili na kvalitetu i da bismo bolje zatvorili tu oblast kada za to dođe vreme. Nećemo mnogo odugovlačiti ali ćemo se za prvu polovinu sledeće godine pripremiti kako treba, a to podrazumeva opširnu debatu sa privredom“,  rekao je Ivan M. Karić.

Na novosadskom FTN-u postavljena je i „pokretna“ izložba panela na kojima su predstavljeni rezultati istraživanja sa zaključcima i preporukama, koju će stanovnici drugih gradova i sela širom Vojvodine imati priliku da vide.