A šta bi bilo da smo zaista započeli evropske integracije kulturom, kako je Monet navodno izjavio? Jedno je sigurno, kultura je prvo mesto gde se ogledaju država i njeno društvo.

Kulturna politika je istovremeno i proizvod i proces. Možemo se zapitati: zašto nam je potrebna jasna kulturna politika i saradnja najšire platforme kulturnih aktera, kako bi učinili kulturne vrednosti delom svakodnevnog života najšireg broja ljudi u Srbiji? Evropa kao kulturni kolektivitet odnosi se na ono što nas čini Evropljanima, kao što su zajednička prošlosti, civilizacijska baština i prepoznatljive kulturne vrednosti. Kulturni senzibilitet, podsticanje kulturne saradnje i izgradnje kapaciteta, demokratizacija kulturne politike i programi koji će omogućiti rešavanje važnih pitanja, biće potrebni za uspeh daljih evropskih integracionih procesa.

Tranzicija kulturnog sektora u Srbiji započela je sa neadekvatnim ljudskim resursima, bez jasne strategije i sposobnosti sektora da konkuriše za sredstva iz različitih finansijskih izvora. Iz toga jasno proizilazi konkretna potreba za institucionalnom tranzicijom – aktuelna  administracija mora, bez daljeg odlaganja, biti profesionalizovana, sposobna da redefiniše svoje prioritete i unapredi kvalitet znanja i veština, kao i da usvoji principe moderne produkcije i menadžmenta u kulturi, u kontekstu procesa evropskih integracija  i izmenjenog modela kulturne politike u Srbiji.

Najveći potencijali kulturnog sektora i medija su kreativnost i inovacija, a njihov gubitak kao bitnih elemenata društvene transformacije, predstavljaju veliku opasnost za razvoj našeg društva pod konstantnim pritiskom tranzicije. Mediji moraju da se transformišu, kako bi uticali na razvoj kritičkog društva i javnosti. Dokle god mediji ostaju stereotipni, komercijalizovani, manipulisani, ne mogu značajno doprineti rešavanju bilo kog društvenog problema, i ostaju ogledalo oslabljenog društva stvarajući opštu ravnodušnost. Mediji igraju ključnu ulogu u svakom društvenom procesu, te oni u Srbiji moraju da informišu građane i da im omoguće da donose odgovorne, promišljene odluke.

Kultura predstavlja podršku ekonomskom razvoju jedne zemlje. Kako bi neka kulturna politika bila uspešna, pre svega mora imati kredibilitet i autentičnost, posebno u vreme masovne nezaposlenosti i ekonomske nesigurnosti. Kulturna politika, usklađena sa obrazovnom, ekonomskom i ostalim javnim politikama, uz ekonomski razvoj jača poziciju vlade ali i razvija buduću publiku.

Pitanje kulture i umetnosti treba da predstavlja deo kontinuiranog dijaloga sa aktuelnim politikama, a organi vlasti (ministarstva, sekretarijati, lokalne samouprave) moraju biti sposobni da prepoznaju značaj učešća kulturnih institucija iz Srbije u evropskim projektima i omoguće emancipovanu ulogu u evropskom kulturnom prostoru. Jačanje međunarodne kulturne saradnje, s jasnim inicijativama i partnerstvima u kulturnom sektoru, uz usvajanje evropskih standarda kulturnog razvoja, predstavlja vrhunsku strategiju u evropskim integracijama Srbije.  Ova kulturna politika može biti podržana kroz finansijske mehanizme EU.

Učešće Srbije u programima EU, kao što je “Kultura 2007-2013” omogućilo je da kulturni sektor Srbije u period od 2007. do 2013. godine dobije preko milion evra iz EU, u njemu je učestvovalo 52 organizacije u 71 uspešnih evropskih projekata, a 27 uspešnih projekata izdavačkih kuća je dobilo sredstva za prevode evropske literature na srpski jezik.

“KREATIVNA EVROPA 2014-2020”

U okviru programa “Kultura 2007-2013”  koji se završava, potrošen je budžet od 6 milijardi eura na inicijative utemeljene u kulturnim aktivnostim, i predstavlja najveći izvor finansiranja kulture na evropskom nivou. Podrškom koju EU pruža sektoru kulture kroz programme kao što je “Kultura 2007-2013”  i njen naslednik – “Kreativna Evropa 2014-2020” , putem uključivanja kulture u sve važne političke i društvene tokove, EU ispunjava ulogu komplementarnosti u odnosu na nacionalne kulturne politike, stvarajući nove sinergije u oblasti kulturnih politika, kultune diplomatije i međunarodne saradnje. Kroz pogram “Kultura 2007-2013” uspostavljena su dugoročna partnerstva među kulturnim delatnicima širom Evrope. Zahvaljujući opštim ciljevima Programa, koji ohrabruje mobilnost umetničke produkcije i profesionalaca u kulturi, ojačana je komunikacija i nivo obrazovanja unutar kulturnog sektora. Zato učešće u programu “Kreativna Evropa 2014-2020”, koji je osmišljen za naredni period,  može predstavljati dobar strateški pristup za investiranje u kulturnu produkciju Srbije.

Program “Kultura 2007-2013” Evropske unije u koji se Srbija kao punopravna zemlja učesnica uključila 2008. godine potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, ušao je u svoju završnu fazu i od 1. januara 2014. godine na snagu stupa program “Kreativna Evropa 2014-2020” koji će objediniti tri dosadašnja programa: “Kultura 2007-2013” (izvođačke, vizuelne umetnosti, kulturno nasleđe, muzika, kreativne industrije), “MEDIA” (film i audiovizuelne delatnosti) i “MEDIA Mundus” (saradnja između profesionalaca iz celog sveta), uz budžet od 1.8 milijardi evra.

Novi program je usklađen sa 2020 Strategijom Evropske unije, što znači da se sektori kulture, medija i kreativnih industrija smatraju pokretačima ekonomskog rasta i zapošljavanja, kao i da doprinose održivom i inkluzivnom razvoju društva.

Novi program je osmišljen kao odgovor na uočene probleme u sektoru kulture i medija. Pre svega, podeljenost kulturnog prostora i tržišta, kao i jezička raznolikost otežavaju plasman umetnika, kulturnih delatnika i njihovih dela u druge zemlje. Prelazak na digitalnu kulturu, izmenjeni načini produkcije, diseminacije i pristupa kulturnim sadržajima čine potencijalnu publiku sve zahtevnijom, a pred stvaraoce stavljaju sve veće izazove. Uočen je i nedostatak merljivih statističkih podataka iz oblasti kulture, što otežava celovito sagledavanje problema i kreiranje evropskih politika zasnovanih na činjenicama i istraživanjima.

Posebna pažnja biće posvećena razvoju publike kroz podsticanje medijske pismenosti i korišćenje on-line alata za povezivanje sa potencijalnom publikom u što većem broju evropskih zemalja.  Još jedan od glavnih ciljeva je izgradnja kapaciteta, odnosno pomoć umetnicima da razvijaju međunarodne karijere, kao i međunarodne mreže za stvaranje novih profesionalnih potencijala, kako bi se olakšala neposredna razmena znanja i iskustava i brže prilagođavanje  novim uslovima na tržištu.

Neki od ciljeva “Kreativne Evrope” su podrška organizacijama u kulturi da deluju na međunarodnom planu, promocija međunarodne razmene umetnika, umetničkih dela i profesionalaca u kulturi, finansijsko osnaživanje malih i srednjih preduzeća u kulturi, kao i podrška međunarodnim kulturnim politikama koje bi pospešile inovacije, razvoj publike i novih poslovnih modela u kulturi. Poseban deo novog Programa biće posvećen razvoju audiovizuelnog sektora i podržavaće produkciju, distribuciju, promociju i bioskopsko prikazivanje evropskih filmova.

Učešće Srbije u programu “Kreativna Evropa 2014-2020”  2014-2020 zavisi od potpisivanja novog Memoranduma o razumevanju sa Evropskom komisijom, što je inicijativa koju treba da preuzme Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije sledeći odluku Vlade. Da bi se ostvarili uslovi za pristupanje novom programu u punom obimu, potrebno je u toku 2013. uskladiti zakone iz oblasti digitalizacije medija sa evropskim standardima i regulisati pitanja autorskih prava. Kulturna politika Evropske unije uljučuje zakone o slobodi kretanja roba i usluga u kulturnom sektoru, zaštitu autorskih prava, kao i formiranje pravnih instrumenata vezanih za audio-vizuelni sektor i medija. Pritisak koji nastaje iz potrebe novog zakonskog okvira za kulturu i usklađivanje medijskog zakonodavstva s evropskim standardima, a u odnosu na zakonsku obavezu koja se odnosi na učešće u Kreativnoj Evropi, mogao bi zapravo da artikuliše transparentnu, pluralističku viziju kulturne politike i da potvrdi potrebu za povezivanjem kulture i obrazovanja u Srbiji.

To znači razvijanje kulturne politike sa osnovnim ciljevima promocije i zaštite kulturnog identiteta, na regionalnom, nacionalnom i evropskim nivou, koja podrazumeva otvoren i dinamičan kulturni prostor, podržavajući institucije koje doprinose stvaranju samouverenog, živahnog društva građana. Kroz učešće umetnika i kulturnih delatnika u projektima finansiranim iz programa EU podržavaju se oni koji su sposobni da predstavljaju svojom kreativnošću određene vrednosti ovog društva, i pošalju jasnu poruku građana ove zemlje. Zapravo, kulturne aktivnosti mogu biti jedna od najjačih potencijala jedne zemlje da stvori jak identitet.

Lola Joksimović je rukovoditeljka kancelarije Ministarstva kulture Tačka kulturnog kontakta i član Tima Evropa.