Izletom do Čegra i posetom Ćele-kuli, EU info kutak Niš nastavio je sa tematskim posetama važnim lokalitetima i spomenicima kulture u okviru obeležavanja Evropske godine kulturnog nasleđa.

Kustos Narodnog muzeja u Nišu Stanislav Pavlović govorio je okupljenima o Prvom srpskom ustanku, beskompromisnosti i nepotkupljivosti Stevana Sinđelića i nasleđu koje je Bitka na Čegru ostavila.

,,Hušid-paša je, uoči boja na Čegru pokušavao da potkupljuje srpske vojnike, pa i samog Stevana Sinđelića, poslao mu je dosta zlata i ponudio mesto vezira (generala) u turskoj vojsci, ali mu je Sinđelić dukate vratio čime mu je poručio da sloboda nema  cenu’’, govorio je okupljenima Pavlović na Čegru.

On je podsetio da se bitka na Čegru odigrala 31. maja 1809. godine i trajala samo jedan dan. ,,Stevan Sinđelić je, videvši da je brojčano nemoćan pred turskom vojskom, pucao u barutanu čime je pogubio oko 4500 srpskih i između 10 i 16 hiljada turskih vojnika’’, naveo je Pavlović.

Budući da je to bio veliki gubitak za tursku vojsku, Hušid-paša je naredio da se od srpskih glava na tadašnjem ulazu u Niš, inače delu Carigradskog druma, sagradi Ćele-kula. ,,On je takvom kulom želeo da ukaže na veličinu i snagu turske vojske, ali je prolaznicima ona predstavljala zlo, pa je i sam turski sultan naredio da se kula sruši. Ćele-kulu su, međutim, sačuvali Turci koji su tada živeli u Nišu, gradu koji je oslobođen turske vlasti 1878. godine’’.

Posetioci su nakon posete Čegra, gde se odigrala čuvena bitka, obišli i Ćele-kulu koju su, kada je izgrađena, činile 952 lobanje srpskih vojnika koji su bili starosti od čak 15 do 40 godina. ,,Iako je vladalo mišljenje da je Hušid-paša plaćao ćurčije i neimare da rade na Ćele-kuli, ispostavilo se da su srpske zanatlije to činile pod pretnjama, strahujući za svoju i bezbednost svoje porodice’’, kazao je kustos Narodnog muzeja. Danas ovaj mauzolej hrabrim vojnicima broji 44 lobanje. Vremenom su otpadale, a izvestan broj je, prema rečima Pavlovića, ukraden zbog magijskih rituala.