„Načelo rodne ravnopravnosti je jedno od evropskih vrednosti i osnovno pravo. To je imperativ za privredni rast i društvenu koheziju i stoga je usađen u podršku EU partnerskim zemljama. Delegacija Evropske unije izdvaja veliki novac preko fondova za prekograničnu saradnju za pomoć civilnim i ženskim organizacijama. EU na taj način želi da ohrabri i osnaži žene da apliciraju za pomoć kako bi razvile i unapredile svoje aktivnosti“, rekla je vođa programa za ljudska prava i pitanja rodne ravnopravnosti Delegacije Evropske unije u Srbiji Ana Milenić, u Novom Sadu. Ona je ovim rečima pozdravila učesnice i učesnike Međunarodne konferencije „Žene u ruralnim područjima i prekogranična saradnja“ održanoj u Skupštini APV, u organizaciji AEBR, CESCI, ICBS uz podršku EU Info kutka Novi Sad.

Ana Milenić je dodala da je „Evropski savet za spoljne poslove je u rodne ravnopravnosti oktobru 2015. usvojio ambiciozne zaključke Saveta o rodnoj ravnopravnosti i potvrdio novi Rodni akcioni plan za period 206 – 2020. godine. Tome je ključni doprinos dao zajednički radni dokument „Rodna ravnopravnost i jačanje položaja žena: promeniti život devojčica i žena uz pomoć spoljnih odnosa Evropske unije 2016 – 2020, koji su pripremile službe Evropske komisije i Evropske službe za spoljne poslove (EEAS).“

Zahvaljujući tim dokumentima, naglasila je Milenić sada postoji sveobuhvatan i snažan Rodni akcioni plan, koji je fokusiran na rezultate i koji će nastojati na Evropska unija i njene članice budu što efikasnije u postizanju konkretnih rezultata za devojčice i žene u zemljama u razvoju, zemljama u procesu proširenja kao i susedima.

Razvoj ne može da se postigne ako za sobom ostavimo polovinu stanovništva, zato je EU rodnu ravnopravnost i jačanje položaja žena odredila za glavni prioritet u radu u spoljnim odnosima, bilo da je reč o diplomatiji, političkom dijalogu, međunarodnoj saradnji na razvoju, humanitarnoj pomoći ili saradnji sa susedima.

Žene – preduzetnice, predstavnice i članica NGO, političkih partija, učesnice iz raznih delova Srbije, kao i gošće iz susednih i zemalja EU iako dolaze iz, po ekonomskoj razvijenosti, vrlo različitih sredina – složile su se da je ženama u ruralnim sredinama Srbije nužna veća dostupnost obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, a da su preduzetništvo i regionalno povezivanje velika šansa za njihov prosperitet.

U Srbiji se susrećemo s diskriminacijom različitih grupa žena, a kategorije koje najteže žive su žene iz ruralnih sredina. Udružene mogu više da urade na poboljšanju svog položaja, kao i da bolje vide mogućnosti koje im za njihov razvoj i prosperitet nude fondovi Evrospke unije, ocena je koordinatorke Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine Maje Sedlarević.

Olivera Radovanović, žena na čelu Ženske ruralne mreže Vojvodine smatra da karika koja nedostaje kao instrument u ruralnom razvoju jeste država i ona treba da pomogne na putu do EU i efikasnijeg ruralnog razvoja. Odliv mladih sa sela se može zaustaviti preko žena, a taj model možda može da bude pilot model. EU je uspela u tome, smatra Radovanović, a naša država treba da upre pogled u evropske stategije i da za ruralni razvoj izdvoji mnogo više novca.

Žene u Srbiji, čulo se u diskusiji, koja je patrijalhalna, tradicionalna i siromašna zemlja, su često zavisne i nesrećne i ne znaju kako i čime da pomognu sebi. U Vojvodini i selima oko Beograda je nešto boilja situacija,naročito kada su obrazovanje, dostupnost socijalnim i zdravstvenim uslugama, kao i kada je vlasništvo i nasleđivanje u pitanju, nego u jugoistočnoj Srbiji.

Znajući sve to, postavlja se pitanje, smatraju učesnice skupa, da li je i koliko realno da male civilne i ženske organizacije dođu do EU fondova, a suština je i u jednostavnijoj dostupnosti izvorima finansiranja. Žene čsto nemaju uslova da se uključe u projektejer nemaju za to potrebno dodatno obrazovanje. Zbog toga je nužno promovisati ekonomski razvoj na lokalnom nivou, alternatite, pomoć ženskim organizacijama, kao i njihovo osnaživanje i regionalno povezivanje. Ako je budućnost privrede i poljoprivrede i u malim seoskim gazdinstvima i ako su oni velika šansa za razvoj, ne sme se zaboraviti da su ta gazdinstva na ledjima žena. Stoga su udruženja žena na selu velika šansa za njih. Postoje programi koji pružaju pomoć poljoprivrednim gazdinstvima, ali žene, najčešće, nisu registrovane kao one koje vode posao i nisu vlasnice imanja i gazdinstava.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, koji je otvorio skup, naglasio je da novosadska konferencija o ruralnom razvoju, između ostalog, treba da generiše projekte u relacijama Srbije sa susednim zemljama – Hrvatskom, Mađarskom, zemljama sa nekadašnjeg ex YU prostora. Stoga je vrlo važno što su ovom skupu prisustvovale i gošće iz susednih zemalja, jer je cilj da se kroz zajedničke aktivnosti lakše i brže dođe do finansijske podrške i realizacije projekata. Konferencija u Novom Sadu treba da načini iskorak u tom smeru.