„Moramo se uozbiljiti po pitanju zaštite podataka. Ako EU želi biti uverljiva u naporima da ponovno zadobije poverenje, ako želi biti primer drugim kontinentima, najprije mora počistiti ispred svojih vrata” rekla je potpredsednica Vivijan Reding, komesarka za pravosuđe EU.

Dve godine nakon što je Evropska komisija predložila znatne reforme evropskih pravila za zaštitu podataka kako bi ih prilagodila 21. veku (IP/12/46) ostvaren je značajan napredak (MEMO/14/60 od 27. januara). U oktobru 2013.godine vodeći Odbor za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE) Evropskog parlamenta velikom većinom podržao je predlog Komisije (MEMO/13/923). Ministri pravosuđa u međuvremenu su održali brojne rasprave o predlozima, ali se nisu još dogovorili o mandatu za početak pregovora s Evropskim parlamentom. Na evropski dan zaštite podataka,( 28. januar ) potpredsednica Reding, komesarka EU-a za pravosuđe, u govoru u Centru za evropske političke studije (CEPS) zatražila je „Ugovor o zaštiti podataka za Europu” (GOVOR/14/xx).

„Moramo se uozbiljiti po pitanju zaštite podataka. Evropski parlament to je razumeo, a njegov Odbor LIBE izglasao je u oktobru strožiju Uredbu s oštrim sankcijama kako bi se osiguralo da se evropska pravila poštuju. Prošle su se nedelje u Ateni tri institucije – Evropska komisija, dvoje izvjestitelja Evropskog parlamenta i grčko i buduće italijansko predsedništvo EU-a – dogovorile oko plana za donošenje reforme zaštite podataka pre kraja ove godine. Uzimajući u obzir da je za dogovaranje Direktive o zaštiti podataka iz 1995. bilo potrebno 5 godina, ovo je uspeh. To je takođe u skladu s zaključcima predsednika država i vlada donetim na evropskom sastanku na vrhu održanom u oktobru na kom su se dogovorili da Uredba o zaštiti podataka treba da bude na snazi u svim državama članicama najkasnije u 2015.” rekla je potpredsednica u svom govoru komentarišući u kojoj su fazi pregovori.

Takođe je dodala : „Ako EU želi biti uverljiv u naporima da ponovno zadobije poverenje, ako želi da bude primer drugim kontinentima, najprije mora počistiti ispred svojih vrata. (…)”
Prema potpredsednici Reding odgovarajuće bi rješenje za ponovno dobijanje poverenja – u transatlantskim odnosima i u načinu na koji poduzeća i vlade rukuju s podacima građana – bio Ugovor o zaštiti podataka za Evropu. Taj ugovor bi trebao bi se temeljiti na osam načela:

1. „Reformu o zaštiti podataka potrebno je uključiti u zakonodavstvo. Nadam se da će se u 2014. godini punom brzinom raditi na zaštiti podataka.”

2. „U reformi ne bi trebalo biti razlike između privatnog i javnog sektora. Građani ne bi razumeli taj raskorak u vreme kad javni sektor prikuplja, svrstava i katkad čak i prodaje lične podatke. Takođe je teško odrediti granice u pitanju može li lokalno telo zakupiti mesto za odlaganje podataka na privatnom oblaku.”

3. „Pravila o zaštiti podataka ili ona koja uteču na privatnost građana, zahtevaju javnu raspravu jer su povezana s građanskim slobodama na internetu.”

4. „Prikupljanje podataka treba biti usmereno i ograničeno i u razmeri sa ciljevima koji su postavljeni. Sveobuhvatni nadzor podataka elektronske komunikacije nije prihvatljiv.”

5. „Zakoni moraju biti jasni i moraju se ažurirati. Države se ne mogu oslanjati na zastarela pravila, sastavljena u drugom tehnološkom dobu kako bi se stvorio novi okvir za moderne programe nadzora.”

6. „Na nacionalnu bezbednost se treba retko pozivati. To bi trebalo biti izuzetak , a ne pravilo.”

7. „Ako se ne uključe pravosudna tela, ne može biti pravog nadzora. Izvršni nadzor je dobar. Parlamentarni nadzor je potreban. Pravosudni nadzor je ključan.”

8. „Poruka našim američkim prijateljima. Pravila za zaštitu podataka trebala bi se primenjivati bez obzira na državljanstvo osobe u pitanju. Primena različitih standarda na državljane i nedržavljane nema smisla u odnosu na otvoren karakter interneta.”

Predistorija

Podaci su valuta digitalnog doba. Sva poduzeća – od osiguravajućih društva i banaka do društvenih mreža i alati za pretraživanje koriste se podacima. Prenos podataka trećim zemljama postao je u globalnom svetu važan element u svakodnevnom životu. Internet ne poznaje granice, a mogućnosti u oblaku znači da podaci mogu biti poslati iz Berlina, obrađeni u Bostonu i pohranjeni u Bangaloreu.

Digitalnoj privredi potrebno je poverenje kako bi mogla da se razvija . Istovremeno, brojne osobe ne žele da daju svoje lične podatke zbog gotovo svakodnevnih naslovnih straniaca o otkrićima o nadzoru. 92 % Evropljana brine što mobilne aplikacije prikupljaju njihove podatke bez dopuštenja. A 89 % ljudi kaže da žele znati kada se podaci s njihovih pametnih telefona razmenjuju s trećim osobama. Zahvaljujući strogim, pouzdanim i dosledno primenjenim pravilima obrada podataka posta će sigurnija, jeftinija i vrati će se poverenje građana. A poverenje potstiče rast. Neke procene pokazuju da bi bruto domaći proizvod EU-a mogao porasti dodatnih 4 % do 2020. godine ako EU preduzme odgovarajuće korake u stvaranju jedinstvenog modernog digitalnog tržišta.

Evropska je komisija 25. januara 2012. godine predložila sveobuhvatnu reformu pravila EU-a o zaštiti podataka iz 1995. godine , kako bi učvrstila prava na privatnost na internetu i potstakla evropsku digitalnu privredu . Za pregled stanja dve godine nakon predloga Komisije, pogledajte MEMO/14/60 u kom su takođe navedene pojedinosti o prednostima reforme za potrošače i preduzeća.

Dodatne informacije

MEMO/14/60 od 27. januara
Govor potpredsednice Reding u Centru za evropske političke studije: SPEECH/14/62
Informativni paket: reforma zaštite podataka:

ec.europa.eu/justice/newsroom/data-protection/news/120125_en.htm

Evropska komisija – zaštita podataka:

ec.europa.eu/justice/data-protection

ec.europa.eu/reding

Portal vesti Glavne uprave za pravosuđe:

ec.europa.eu/justice/newsroom/index_en.htm