Druga od ukupno pet planiranih javnih debata u okviru Evropske škole debate  održala se u Bečeju. U Svečanoj sali Skupštine opštine Bečej okupili su se učesnici iz Bečeja, Beograda, Pećinaca i Sombora, i pokušali su da daju ubedljiv odgovor na pitanje: “Da li EU treba finansijski da podrži samo one države koje teže da uspostave ekološki održivi razvoj.”

Članovi žirija bili su direktor Gradskog pozorišta Zdravko Petrović, članica Opštinskog veća Tatjana Avramov i Miljana Pejić iz organizacije Otvorene komunikacije.

Prisutne je pozdravila direktorka Ekonomske-trgovinske škole u Bečeju Gordana Kovačev koja je ukazala na važnost debate za kulturu dijaloga kao i da joj je velika čast što je Bečej domaćin jedne od pet javnih debata.

Prinicip debata je da učesnici ne iznose svoje stavove, već argumentuju unapred zadatu tezu i na osnovu toga debatuju.

Argumenti za EU podršku samo onim državama koje teže da uspostave održivi ekološki razvoj:

Članovi tima koji je zastupao ovakvu tezu isticali su da države treba da pokažu težnju ka ekološki održivom razvoju. Ako pogledamo 30, 40 godina unazad i vidimo koliko je zemlja zagađena i ako se tako nastavi, doći će do nepovratnog zagađenja i pitanje je od čega će živeti naši potomci, ukazivali su debateri. U svojim izlaganjima ukazivali su da je pitanje ekologije pitanje budućnosti jer možemo ostati bez obradivog zemljišta ako se globalno zagrevanje nastavi.  Zato kada su u pitanju zemlje za koje zaštita životne sredine nije primarna, insistiranje održivom ekološkom razvoju može da bude podsticaj za dalji razvoj.

Debateri iz ove grupe su između ostalih postavili i postavili pitanja: kakav bi bio efekat ako se ne uvede legislativa o zaštiti životne sredine i da li je osnovno ljudsko pravo da se živi u zdravoj životnoj sredini? Njihov zaključak bio je da ekologija i ekološki razvoj treba da budu prioritet svih vlada sveta.

Argumenti protiv selektivne EU podrške:

Foto: EUIC

Foto: EUIC

Debateri koji su zastupali ovakav stav isticali su ekonomske posledice insistiranja na visokim ekološkim standardima. Smatrali su da treba fabrikama uvesti ograničenje u pogledu izduvnih gasova ili korišćenja prirodnih resursa, ali da će oni koji nemaju ekonomski interes a moraju da ulažu više u ekologiju, povlačiti svoj kapital iz država u razvoju. Taj kapital može preći  u one države koje ne poštuju ekološke standarde i koje će tako postići ekonomsku komparativnu prednosti u odnosu na one koje poštuju propise zaštite životne sredine.

Debateri iz ovog tima su ukazivali da prvo treba da dođe do ekonomskog razvoja koji će dovesti ekonomske i socijalne stabilnosti. Ako ove dve stabilnosti ne postoje, nema preduslova, smatraju oni, ni za ekološku stabilnost. Naveli su i da selektivna podrška može prouzrokovati revolt. Građanima zemalja u razvoju mnogo će biti bitnije da imaju posao i prehrane porodicu nego da imaju savremene sisteme zaštite ekološke prirode.

Žiri je ocenio da su debateri koji su se zalagali da EU pruža podršku samo onim državama koje teže da uspostave održivi ekološki razvoj bolje i jasnije argumentovali svoje stavove. Članovi žirija su istakli da debateri zaslužuju veliko poštovanje za uloženo vreme za pripremu, da je tema bila veoma ozbiljna, kao i da bi ljudi koji se profesionalno bave ovom temom teško odgovorili na mnoga postavljena pitanja.

U ime EU info kutka iz Novog Sada Milisav Milinković se zahvalio Opštini Bečej na gostoprimstvu, Ekonomsko-trgovinskog školi i Mirjani Krnić Rakočević profesorki i koordinatoru debatnog kluba u Bečeju koji su pomogli u organizovanju debate.

Sledeća javna debata održava se u Novom Sadu 7. aprila, a nakon toga sledi debata u Paraćinu 11. aprila. Na njima će učestovati debateri iz Odžaka, Ćuprije, Paraćina, Kragujevca i Beograda.  Finalna debata će se održati u Narodnoj skupštini Republike Srbije 25. maja.