O klimatskim promenama i zelenim krovovima

Prosečne temperature u urbanim sredinama značajno su porasle u odnosu na predindustrijski period što može dovesti do ekstremnih prirodnih pojava poput poplava ili suše, upozorio je Goran Pejanović iz Hidrometeorološkog zavoda Srbije na panel diskusiji pod nazivom „Klima se menja. A ti?“ koja je održana u Domu omladine u organizaciji Informacionog centra EU.

„U poslednjih 12 godina u Evropi je došlo do mnogih ekstremnih događaja. Pogledajte samo Srbiju, u tom periodu bilo je pet sušnih godina i pet poplava, od kojih je ovaj poslednji talas bio najveći“, kazao je Pejanović.

Pejanović je takođe rekao da je povećanje temperature po pravilu veće u starim deloviima grada, jer nova stambena naselja imaju više zelenih površina.

Profesorka na Arhitektonskom fakultetu Ksenija Lalović rekla je da bi trebalo koristiti ekološki prihvatljive materijale u gradnji, navodeći da se i u „starim“ evropskim gradovima razmišlja o tome da se, recimo, sa središnjih gradskih trgova uklone kamene ili betonske ploče i posadi zelenilo. Kao jedno od rešenja ona vidi i stvaranje zelenih oaza na krovovima zgrada ili drugim neiskorišćenim površinama.

Prema njenim rečima u gradovima se javljaju takozvana toplotna ostrva u kojima je temperatura viša nego u ostalim gradskim zonama za do 10 stepeni i centar Beograda je upravo takvo jedno područje.

Jasminka Cvejić, profesorka Šumarskog fakulteta, navela je pozitivne primere Mančestera i Bazela u „ozelenjavanju“ krovova, ali je navela da je za tako nešto potrebno osigurati finansijske podsticaje za (su)vlasnike zgrada, te prethodno uskladiti zakonsku regulativu. U sadašnjoj situaciji u Srbiji, dovoljno je da se, recimo, jedan stanar ne složi oko „ozelenjavanja“ krova, pa da projekat propadne.

Predstavnica Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda Nataša Đokić složila se sa potrebom da se reguliše zakonodavna procedura, ali je skeptično primetila da „nije realno očekivati da će stanari razgovarati o ozelenjavanju krovova dok su, recimo, fasade u propadanju“.

Član Tima Evropa, Aleksandar Macura je iskoristio priliku da skup upozna s ciljem i aktivnostima Tima Evropa i naveo konkretne primere u kojima pregovarački proces može neposredno pomoći približavanje Srbije EU standardima, naročito kada je u pitanju osetljiv, ali i međuzavisan odnos energetike i ekologije.
Nakon diskusije uručene su i nagrade za najbolja idejna rešenja na nacionalnom konkursu Arhiton za zeleni gradski krov i ozelenjavanje urbanih džepova.

Nagradu za najbolje uređeni gradski krov dobili su Anđela i Nikola Ristić za rad S.VRHA, koji se odnosi na ozelenjavanje krova jednog od solitera u Zemunu, dok su nagradu za najbolji urbani džep dobile Ana Kalaoperović i Marta Jović za uređenje platoa Mihaila Petrovića.

Najbolja idejna rešenja će biti objavljena i izložena u Domu omladine Beograda, u okviru 5. Međunarodnog festivala zelene kulture „Green Fest“ od 28. do 31. oktobra 2014.

Realizaciju nacionalnog konkursa „Arhiton“ i projekta „Klima se menja. A ti?“ podržali su nemačka fondacija Hajnrih Bel, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Arhitektonski i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, EU info centar, Dom omladine Beograda i kompanija Lenovo.